Правна питања и одговори

Izvor: B-92

Nakon talasa poskupljenja gotovo svih životnih namirnica mnogi građani su izgleda prinuđeni da pazare veknu od prethodnog dana, po duplo nižoj ceni…Bajat hleb postao je hit u Srbiji. Kriza i siromaštvo, očigledno, uzimaju sve veći danak, a odlazak u restoran za mnoge će još dugo ostati neostvaren san. Ali, ne za sve.

Postoji, naime, jedna „kafana“ u Srbiji koja je gotovo stalno puna, u kojoj je sve od hrane taze, ali su cene bajate. Radi se o restoranu u Narodnoj skupštini Srbije.

Ne zna se baš da li je najjeftiniji u zemlji, ali je izvesno da neke cene u jelovniku nisu menjane duže od dve godine. To je verovatno jedina uslužna ustanova u državi gde cene ne diktiraju ni inflacija, ni poskupljenja, ni kurs dinara. Kolaju šale da je taj restoran jeftiniji i od narodnih kuhinja. Neko će reći možda bi i trebalo, jer je i Skupština – narodna.

ODALOVIĆ: CENE ODREĐUJE VLADA

Ne želim da procenjujem kakve su cene u skupštinskom restoranu, rekao je Veljko Odalović, sekretar Skupštine Srbije. „Mi samo izdajemo prostor za restoran, a cene hrane određuje Uprava za zajedničke poslove Vlade Srbije, u čijoj ingerenciji su i zaposleni u skupštinskom restoranu i bifeu“, naveo je Odalović.

Najjeftiniji, kompletan, ručak u restoranu u Skupštini, dakle od predjela do kolača, košta samo 180 dinara. Za te pare poslanik može da pojede goveđu supu (30 dinara), musaku od krompira (95 dinara), kupus salatu (15 dinara) i kolač „interkontinentalni šnit“ (40 dinara). Identičan ručak u restoranima sa „skromnijim“ cenama u prestonici koštao bi najmanje tri puta više.

Za najskuplji ručak poslanik bi morao da izdvoji 395 dinara. U parlamentarnoj „kafani“ može i da se doručkuje. Viršle sa senfom ili španska pita su 65 dinara, a pečurke na žaru 55. Osim goveđe supe, poslanici mogu da naruče teleću srpsku čorbu, koja košta 50 dinara, ili nešto jeftiniji posni potaž od celera (35 dinara).

Ko posti, može da pojede špagete sa tunjevinom za 100 dinara. Od gotovih jela po istoj ceni u ponudi je pilav sa pilećim mesom ili svinjski ribić na kajmaku (155 dinara), juneća kapama (160 dinara), te kuvana junetina sa renom (165 dinara).

Ljubitelji roštilja kao prilog mogu da naruče jeftina variva: šargarepu, pire krompir, dinstani pirinač ili boraniju, koji koštaju svega 35 dinara. Porcija prebranca je 40 dinara, seljačkog krompira 45, a dalmatinskog variva 55 dinara.

Ko ne voli kupus, za salatu može da uzme kiseli krastavac ili cveklu po 20 dinara. Vitaminska salata je 35 dinara, dok su paradajz sa sirom ili šopska salata – 45 dinara. I na kraju – kolač. Protekle nedelje poslanici su, osim „interkontinentalnog šnita“, mogli da jedu i baklavu, za 50 dinara.

Imajući u vidu ovakve cene u skupštinskom restoranu, nije ni čudo što su mladi na „Fejsbuku“ osnovali grupu „Hoćemo i mi ovakav kafić!“, sa zahtevom da se otvori „objekat“ u kojem će i običan narod moći da se gosti po skupštinskim cenama.

Izvor: B-92

Beograd — Najmanje 100.000 radnika u Srbiji sa nestrpljenjem iščekuje da im vlada podigne minimalnu cenu rada. Kolika će ta povišica biti još nije izvesno.Međutim, sva tri tela u Socijalno-ekonomskom savetu – gde se i odlučuje o njenom budućem iznosu – imaju sasvim različite vizije.

Predstavnici poslodavaca tako ocenjuju da se sadašnja cena minimalca od 95 dinara može povećati za svega – dinar. Sindikalci računaju da bi jedina realna povišica bila ona od deset dinara, dok u Vladi kažu da je prava cena „negde na sredini“.

Ministar za rad i socijalnu politiku Rasim Ljajić kaže da se „o minimalnoj ceni rada se upravo raspravlja. A koliko će ona biti znaće se najkasnije do 8. aprila, kada se očekuje da članovi Socio-ekonomskog saveta napišu sporazum sa detaljnim planom izlaska iz krize. U njemu bi bio upisan i fiksni iznos minimalca“.

SRBI NA ZAČELJU

Srbija ne može da se pohvali svojim minimalcem. Sa 16.530 dinara mesečno na začelju smo liste evropskih zemalja. Od nas su lošiji Albanci i Bugari, koji rade za 123 evra, Crnogorci sa 130 evra, Bugari za 122. U rangu smo sa Rumunima. U susednoj Hrvatskoj je situacija znatno bolja. Minimalna zarada iznosi 387 evra. A u Sloveniji je još veća. Tamo je najniža cena rada 562 evra. Najbolje su plaćeni radnici u Luksemburgu. Zagarantovni iznos u ovoj zemlji je čak 1.641 evro. Prati je Irska, gde radnik zarađuje najmanje 1.462 evra, a treća je Belgija sa 1.387 evra.

Pošto će ova cena biti „zakucana“ do kraja godine, Ljajić smatra da bi trebalo da bude veća od one koju nude poslodavci, ali ne sasvim po meri sindikata. Prve naznake su da bi mogla da iznosi 100 dinara, jer je Vlada već sada spremna da „pokrije“ onu od 98 dinara. Sindikalci ocenjuju da je i ta projekcija – nepovoljna.

„Cena rada se utvrđuje na svakih šest meseci i to na osnovu privrednog rasta, inflacije i ostalih parametara“, kaže Dragan Zarubica, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, i dodaje da „ako je u prošloj godini zvanična inflacija bila 10,5 odsto, onda je sasvim logično da se za bar toliko podigne i minimalac“.

Zarubica dodaje da je čak i ovakva povišica nedovoljna jer su sve cene „koje kontroliše država“ porasle između 20 i 30 odsto, a potrošačka korpa je dostigla 54.000 dinara.

„Ko može da preživi sa tih 18.270 dinara koliko bi iznosila minimalna zarada po našoj projekciji? Osnovne prehrambene namirnice su poskupele za 40 odsto, gorivo za najmanje 30, struja upravo za 15, a sve su plate bile zamrznute! Pri tom nas iz države neprestano uveravaju da bruto društveni proizvod raste. Pa zašto onda da se neki dinar ne prelije i u džepove radnika?“, kaže on

U Savezu samostalnih sindikata Srbije sumnjaju da ovakvo opiranje podizanju minimalca proizilazi iz pretpostavke da mnogi državni službenici rade ispod cene, iako se to ne očekuje. A kalkulišu i da u realnom sektoru najmanje 50 odsto radi za najmanju zakonsku satnicu.

„U suprotnom ne bi bilo razloga za ovoliki otpor, a ni izdvajanja ne bi bila velika. Poslodavci pak ne žele značajnije uvećanje jer im to znači i dodatne rashode. A u realnom sektoru najmanje 50 odsto prima minimalac, pa i manje od toga“, nastavlja Zarubica.

STALNO NATEZANjE

Minimalna cena rada trebalo je da bude promenjena još 1. januara, ali će se odluka doneti tek u aprilu. Da ovo nije izuzetak pokazuju i prethodna usklađivanja. Poslednje povećanje minimalne zarade bilo je u novembru, iako mu je kalendarski rok padao još u junu. Tada je zbog blokade Socio-ekonomskog saveta cenu presekla država. Ni povećanje pre toga nije proteklo kako zakon nalaže. Iako su ga radnici iščekivali u januaru 2010. godine, dobili su ga tek u aprilu.

Da poslodavci zaista ne žele dodatna opterećenja potvrđuju i u Uniji poslodavaca i podsećaju da su, samo u prošloj godini, dobili 17 novih nameta! Novi bi im, kako ocenjuju, bili pogubni.

„Činjenica je da ljudi teško žive, ali u Srbiji je raditi postalo luksuz upravo zato što je radno mesto skupo za poslodavce i dok se neoporezivi deo zarade ne bude povećao na iznos minimalne zarade nema prostora za njeno dalje povećavanje, bez štete za sama radna mesta“, kaže Dragoljub Rajić, iz UPS.

On navodi da će se „privreda Srbije tek u drugoj polovini godine vratiti na nivo iz 2009. godine i može se očekivati da zarade počnu da se podižu tada sa realnim rastom, a ne u trenutku kada smo još na nivou ispod jeseni 2008. godine“.

Zato je je Nebojša Anatancković, predsednik UPS i član Socio-ekonomskog saveta, predložio svojim kolegama u ovom telu računicu po kojoj bi cena rada mogla da bude najviše 97 dinara.

„Zbog trenutne situacije u zemlji zarade se mogu povećati samo za razliku između godišnje inflacije. Pošto je na početku 2010. minimalni radni sat iznosio 87 dinara, a na kraju godine 95, znači da je cena rada uvećana za 9,2 odsto. Ukupna godišnja inflacija je, međutim, bila 10,3 odsto. Dakle, razlika za koju treba podići zarade zaposlenima je 1,1 odsto, što na sadašnji iznos od 95 dinara po radnom satu iznosi 1,045 dinara“, navodi on.

Radnicima, opet, preostaje samo strpljenje. Dok država ne preseče.

VEČERNJE NOVOSTI

Sve je više mladih u Srbiji koji su zainteresovani za učenje kineskog jezika, iako im je zato potrebno puno truda. Učenici moraju da uvežbaju minimum 3.000 karaktera.ŽELJA i ambicija đaka da rade kao prevodioci, u diplomatiji i da putuju po svetu. Specifičnost kineske kulture i jezika. Drevna civilizacija i moćna savremena država. Tako Ljubica Čudanov, profesorka kineskog u Karlovačkoj gimnaziji, objašnjava motive većine naših sunarodnika koji su se odlučili da pokušaju da nauče ovaj jezik.

Kineski je u Karlovce „stigao“ prošlog septembra – upisano je jedno odeljenje od 13 đaka. Do sada se izučavao u beogradskoj Filološkoj i Osmoj gimnaziji i na Filološkom fakultetu. U poslednje vreme i privatne škole stranog jezika oformile su grupe za ove kurseve.

– Đaci u školi izučavaju standardni jezik naroda Han, na zapadu poznat kao mandarinski – priča profesorka Čudanov. – Savladavanje izgovora i pisanja traje duže i može se usavršiti uz puno vežbe i rada. Zbog toga mnogi govore da ga je teško ili nemoguće naučiti, a Kinezi smatraju strance koji govore kineski pametnim ljudima.

ČETIRI TONA KOD učenja kineskog najteži deo predstavlja pisanje karaktera i izgovor – objašnjava profesorka Čudanov.- Imaju četiri tona koja se različito izgovaraju i bitna su za smisao reči. Takođe, postoje i osnovni potezi pri pisanju karaktera, kao i pravila pisanja koja se uče u samom startu – prvo ide vodoravan potez pa uspravan, ili sleva na desno.

To potvrđuje i lektor Fang Juen, koji je završio trening u Konfučijevom institutu u Pekingu i došao u Srbiju da obučava karlovačke đake.

– Učenici su veoma motivisani, vredni i zainteresovani i zadovoljni smo dosadašnjim napretkom – priča Fang Juen. – Cilj nam je da im pružimo dobru osnovu za studiranje kineskog jezika ukoliko se za to odluče, odnosno da ih opismenimo. Da bismo to postigli potrebno je da nauče minimum 3.000 karaktera. Osim govornog i pisanog jezika, u okviru programa izučava se i kineska civilizacija – istorija, osnovne odlike dinastija… Trudimo se da im damo širu sliku o savremenoj Kini, kao i o njenoj prošlosti.

Lektor napominje da je u početnom nivou učenja kineskog lakše progovoriti nego naučiti pisanje karaktera, jer ako bi se skupili drevni i savremeni ima ih 60.000 do 70.000. Uporedite to sa našom azbukom od 30 slova…

Prva generacija učenika koji su davne 1994. godine upisali Filološku gimnaziju u Beogradu bili su prava atrakcija, dok su danas svi saglasni da je kineski, zbog privrednog uspona ove zemlje, jedan od jezika budućnosti.

ZAPOŠLJAVANJE NA evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje prijavljeno je 29 profesora kineskog, a od toga njih 12 je bez radnog iskustva. U prva dva meseca sa biroa se zaposlilo troje diplomaca. Sem poslova u školama, oni mogu raditi i u multinacionalnim kompanijama, predstavništvima stranih preduzeća, ali i u domaćim firmama koje sarađuju sa privrednicima iz Kine i koji ove ljude angažuju na poslovima prevodilaca ili inokorespondenata.

– Mi smo lideri na Balkanu, jer smo prvi počeli. Nikada nismo imali problema da napravimo grupu, jer interesovanje je veliko – priča Duško Babić, direktor Filološke gimnazije. – Naši đaci najčešće nastave studije, a mnoge sam prethodnih godina sretao u Kini. Uglavnom odu tamo, rade kao profesori, otvore svoje firme. Snalaze se kao i svi drugi. Mnogi dolaze u školu i pitaju da li mogu ovde da rade. Da je naša privreda „zdravija“ bilo bi dovoljno posla za sve, ali kada je ovakva niko joj nije potreban, pa ni mladi ljudi koji znaju jezike.

Kina, međutim, veoma vodi računa o strancima koji uče kineski. Zahvaljujući pomoći i saradnji kineske ambasade i centrale Konfučijevog instituta u Pekingu, naši đaci su dobili udžbenike, rečnike, digitalne senzorske panoe sa slikama… Profesori iz Srbije bili su lane i na seminaru na kojem su učestvovali predavači iz 15 zemalja. Cilj treninga je bio upoznavanje sa načinima i metodama podučavanja kineskog jezika i promocija nastavnog materijala.

Valja reći da je uvođenje stranog jezika u školama često je posledica međudržavnih sporazuma, na osnovu kojih, ako mi osnujemo neko odeljenje u našim školama, onda se i u toj državi, sa kojom se sklapa ugovor, izučava srpski jezik – kažu u Ministarstvu prosvete i nauke. – Tako na univerzitetu u Pekingu postoji katedra za srpski jezik, gde predaje naš lektor. Sa njim rade asistenti, Kinezi koji su diplomirali srpski jezik.

BLIC – Budući đaci prvaci će na testovima prilikom upisa u škole pokazati kako razmišljaju i zaključuju i sa kojim osnovnim znanjem ulaze u školske klupe. Osim sa decom, psiholozi će razgovarati i sa roditeljima i od njih dobiti osnovne podatke, kako o detetu tako i o porodici. Upis đaka u prvi razred osnovne škole počeo je juče i trajaće do 1. septembra.

U narednu školsku godinu upisaće se deca rođena od 1. marta 2004. do 28. februara 2005, a prema procenama Ministarstva prosvete, očekuje se da će u škole krenuti nešto više od 70.000 đaka, što je za oko 7.000 manje nego prošle godine. Od ovog broja 15.000 prvaka će školu upisati u Beogradu. „Test je podeljen od opšteg znanja do logičkih testova. Uključeno je sve što ulazi u intelektualni koeficijent deteta. Utvrđuje se i kako zaključuje, pa se proverava i verbalna sposobnost. Na kraju se rade logičke operacije“, kaže Anđelko Kunarac, direktor beogradske Osnovne škole “Skadarlija”.

POLITIKA      Studenti iz Srbije pobednici međunarodnog takmičenja

Studenti Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu osvojili su prvo mesto na međunarodnom takmičenju iz međunarodnog medijskog prava, kao i nagradu za najbolje pismene podneske održanom na Univerzitetu Oksford.Kako je navedeno u saopštenju Univerziteta u Beogradu, na takmičenju je učestvovalo 26 timova iz 19 zemalja – Amerike, Afrike, Azije i Evrope, a petočlani tim iz Srbije u finalu takmičenja pobedio je tim američkog Univerziteta Kardozo iz Njujorka.

U timu beogradskog pravnog fakulteta bili su Adriana Minović, Stefan Dragojević, Sava Pavlović, Petar Radosavljev, Nevena Krivokapić i Milica Janačković.

Takmičenje je održano u organizaciji Centra za sociološko-pravne studije, Programa za uporednu analizu medijskog prava i politike u saradnji sa Međunarodnom asocijacijom advokata iz oblasti medijskog prava.

Uspesi naših studenata prava najbolje govore o visokom nivou obrazovanja na Univerzitetu i o uspešnoj realizaciji modernog pristupa u radu sa studentima koji se na Pravnom fakultetu odvija kroz popularizaciju praktičnih oblika rada – moot court takmičenja, pravnih klinika, kurseva pisanja pravnih dokumenata i drugih oblika stručne prakse, navedeno je u saopštenju.

Tanjug