Samo tri državna obdaništa za 13.500 decе
Veliki broj dece do sedam godina i manjak prostora u tri obdaništa u Novom Pazaru jedan je od najtežih problema za roditelje u ovom gradu. Na mesto u obdaništu može računati tek svako 13. dete, od 13.500 mališana uzrasta do sedam godina u Novom Pazaru. Roditelji se žale da su vrtići prebukirani, da vaspitačice zbog velikih grupa ne mogu da paze na decu kako treba, kao i da je nemoguće izvoditi predškolsku nastavu.
U predškolskoj ustanovi kažu da nijedno dete nije ugroženo
U tri novopazarska vrtića, u kojima su nekadašnje fiskulturne sale pretvorene u učionice zbog potrebe da u vrtićima boravi više dece, trenutno je upisano 1.100 mališana, a oko 2.000 dece nalazi se na spisku čekanja za upis.
Dečji vrtić “Mladost” ima 15 učionica i u njemu se radi u dve smene, vrtić “Naše dete” ima 11 učionica, a “Dečja radost” 14 učionica, a grupe dece u svim objektima broje tri do četiri puta više mališana nego što je zakonska norma.
Pojedini roditelji strahuju za sigurnost svoje dece, a oni čija deca pohađaju predškolsko obrazovanje u okviru celodnevnog boravka u Predškolskoj ustanovi “Mladost” navode da je u grupama po 52 dece. Oni tvrde da direktor ove ustanove ne želi da čuje za njihove probleme, kao i da je nedavni roditeljski sastanak napustio čim su se pobunili.
Nedostaje šest vrtića
Prema procenama, Novom Pazaru nedostaje još najmanje šest objekata obdaništa, da bi makar 60-70 odsto dece bilo upisano u vrtić. Na listi čekanja obično nalaze deca koja zadovoljavaju sve kriterijume da budu upisana i čija su oba roditelja zaposlena. Manjak opštinskih vrtića stvorio je prostor za pet privatnih obdaništa u Novom Pazaru.
Roditelji kažu da njihova deca idu u grupu koja je u početku brojala 60 mališana, a da se po prelasku osam predškolaca u druge vrtiće i grupe, broj sveo na 52.
Oni tvrde da deca zbog tolikog broja nisu u mogućnosti da savladaju obavezno predškolsko gradivo, kao i da sa strahom odlaze po njih, jer su često modra i izgrebana.
– Strepim svaki dan jer razmišljam u kakvom ću stanju zateći dete. U toj učionici u kojoj je ranije bila fiskulturna sala takva je galama i graja, da tu niko nikoga ne čuje. Oni uopšte ne čuju učiteljicu ako ih opominje za nešto, a da vam ne pričam o predškolskom programu za koji nisam sigurna da se sprovodi ni po sat vremena dnevno. Sa decom rade tri učiteljice, jedna u prvoj, druga u drugoj i treća u međusmeni, ali one su nemoćne da bilo šta urade. Najradije bih sina ispisala iz vrtića, samo da ima ko da ga čuva, ali sam nažalost primorana ovo da trpim – priča ogorčena majka jednog šestogodišnjaka.
S druge strane, direktor ove ustanove Izet Abdurahmanović tvrdi da u ovoj grupi ima od 31 do 36 dolazeće dece i da se nikome nije ništa loše desilo, niti da će im se desiti.
– Zbog nedostatka prostora bili smo primorani da spojimo dve grupe koje su zajedno na spisku imale 60 mališana, od kojih je dolazeće dece bilo 40, sada je broj smanjen i dnevno dolazi od 31 do 36 dece. Održao sam roditeljski sastanak na kome sam objasnio da nikada u vrtić ne dođu sva deca koja su na spisku. Nije mi jasno kako se do sada nije niko bunio jer ovo nije nikakva novost, mi poslednjih četiri, pet godina u objektima “Naše dete” i “Dečja radost” imamo grupe sa po 59 predškolaca. Kada sam došao na mesto direktora, zatekao sam jednu grupu od 63 dece i niko se tada nije bunio, pa i sada u vrtiću “Dečja radost” imamo grupu od 44 dolazeće dece. Siguran sam da je neko namerno podstakao ove roditelje da se bune. Mi u gradu imamo 13.500 mališana uzrasta do sedam godina, a naš kapacitet u sva tri objekta je 1.100, dakle mi u ovom trenutku imamo grupe koje su tri puta veće nego što je zakonska norma. Očekujemo da uskoro počne sa radom novi vrtić u naselju Hadžet, ali ni on neće mnogo ublažiti situaciju, jer je njegov kapacitet oko 300 mališana – kaže Abdurahmanović.
Novi vrtić trebalo bi da ima 300 mesta
On dodaje da se predškolski program sprovodi bez problema i da roditelji nemaju razloga za brigu.
– Vaspitno-obrazovni proces se sprovodi isto i sa troje i sa 60 dece. To bi isto bilo kao da pitate u školi kako je moguće da u odeljenju od 44 učenika deca mogu da nauče nešto. Deca ovde ne uče pisanje slova jer mi zakonski to ne smemo da radimo, već samo radimo elemente slova, da se dete pripremi za pisanje – ističe Abdurahmanović.
Bez pomoći opštine
Roditelji predškolaca smatraju da ne treba da plaćaju punu cenu celodnevnog boravka u vrtiću jer je predškolsko obrazovanje obavezno.
– Predškolsko je obavezni, nulti razred koji je besplatan za svu decu. Deca koja idu po četiri sata u predškolsko ništa ne plaćaju, a mi plaćamo punu cenu kao i ranijih godina. Moj brat koji živi u Beogradu plaća više od 2.000 dinara jeftinije vrtić od kako mu je sin pošao u predškolsko, a mi ovde i dalje punu cenu – ističe otac jednog predškolca. Abdurahmanović tvrdi da je celodnevni boravak jeftiniji u onim opštinama gde lokalna samouprava donira vrtićima i do 80 odsto novca, ali da to nije slučaj i u Novom Pazaru.
– Nama opština ne dotira ništa, mi obroke deci plaćamo od para koje roditelji uplate. Od tog novca kojim se plaća vrtić mi osim obroka plaćamo i struju, vodu i sve ostalo. Cena vrtića se kreće od 2.900 do 4.500 zavisno od primanja roditelja – dodaje direktor Predškolske ustanove “Mladost”.