Због сиромаштва напустили школу
Своју шансу на бироу за запошљавање чека скоро 1.500 малолетника, а међу њима чак 200 није старије од 15 година. Како објашњавају у Националној служби за запошљавање већина ових тинејџера жури да се запосли, јер их је на то натерао тежак материјални положај.
– Од свих малолетника на евиденцији наше службе, око 200 њих су незапослени који имају 15 година. Они су, углавном, напустили школу како би што пре дошли до посла – каже Драган Ђукић, директор Сектора за посредовање у запошљавању НСЗ, и додаје да прекид образовања по правилу иде ”под руку” са сиромаштвом.
Међу малолетним незапосленима већина је без икаквих квалификација, јер нису стекли дипломе за обављање неког занимања. Само незнатан број њих оспособљен је за конкретну делатност и завршили су средњу школу и то трогодишњу. Ни они не разматрају опцију да упишу високе школе.
– Добар део програма, који се нуде у средњем стручном образовању, ученике припрема за радничка занимања и деца која се уписују у те трогодишње школе припремају се за укључивање на тржиште рада, а не за даље образовање. Претежно је реч о деци из сиромашних породица – објашњава Ђукић.
С таквим квалификацијама немају ни превелике шансе да се брзо и добро запосле. Уз посредовање НСЗ, прошле године је посао нашло око 5.000 тинејџера.
– То су, углавном, једноставни послови у области комуналних услуга као што су одржавање зеленила и слично, али и послови помоћних радника у грађевинарству, трговаца, касира, алатничара, шивача, електромонтера, електроинсталатера, кувара, ауто-електричара, медицинске сестре…
И у овом тренутку, од свих нераспоређених малолетника, само њих 50 држи занат у рукама. На прву плату тако још чека 26 козметичарки и фризерки, шесторо трговаца, десеторо угоститеља, један пластичар, тројица фарбара…
ДОЗВОЛА РОДИТЕЉА
Одлуци да се што пре запосли дете, најчешће ”кумују” родитељи.
– Радни однос са млађима од 18 година може да се заснује само уз писану сагласност родитеља, усвојиоца или старатеља. А чак и тада под условом да такав рад не угрожава здравље – додаје Ђукић.
Зато је неопходно и здравствено уверење о способности за обављање послова и потврда да такви послови нису штетни за његово здравље.
Б. СТЈЕЉА
