Исидора Крањчевић Владимир Спасић

Просечна мартовска зарада у Србији била је 353 евра и међу најнижима је у Европи и региону, чак је мања и од минималне плате у Хрватској, која је 385 евра. Радници у нашој земљи имају веће плате једино када се пореде с Македонијом, а економисти поручују да нам са садашњом економском политиком ускоро неће бити боље.
Као и годинама уназад, ако се погледа регион, запослени у Словенији имају најдебље коверте, а испред Србије су и Хрватска, Црна Гора, Босна и Херцеговина. Као што се разликују плате, тако се разликују и сектори који су најплаћенији. У Србији су, према подацима Републичког завода за статистику, највеће плате у марту примили запослени у експлоатацији нафте и гаса – чак 99.021 динар, док су најниже биле у кинематографској, телевизијској и музичкој делатности – 10.689 динара. У Хрватској су највећу плату имали запослени у маркетингу и истраживању тржишта, око 1.360 евра, док су најмање примили радници у прерађивачкој индустрији – 385 евра. О разлици у платама говори и податак да Словенац за једну просечну плату месечно може да купи 1.123 килограма шећера, а Београђанин свега 333 килограма.

У анонимној анкети у којој је учествовало више хиљада људи из Србије, Словачке, Мађарске, Чешке и БиХ показало се да су најплаћенији финансијски директори, ревизори и бренд менаџери, а најмање радници у металској индустрији, кројачи и запослени на каси. Истраживање је спровео сајт послови.инфостуд.цом и тако понудио могућност запосленима у Србији да упореде колико су плаћени у односу на колеге у појединим земљама региона и Европске уније.

Подаци анкете говоре да професори, полицајци и металски радници у Србији зараде два пута мање од колега у Чешкој. Само лекари од запослених у Србији могу да се похвале већим платама од медицинских радника у иностранству, тачније само од Мађара. Највише разлога за задовољсто имају програмери јер њихове зараде најмање заостају за примањима сличних стручњака у Словачкој, Чешкој, Мађарској и БиХ.

Судећи по ставовима економиста, грађани немају превише разлога за оптимизам. Могуће је да због избора плате буду повећане јавном сектору, али ефекти ће бити краткорочни. Ову могућност спомиње Стеван Санто, дугогодишњи директор суботичког „Пионира“, који каже да прегломазна бирократија представља доста гласача. Грађани ће мислити да су нешто добили, али све ће убрзо да поједе инфлација јер нема реалних извора за повећање. Санто истиче да је већ свима познато зашто су плате мале и шта је лек за то, али не жели да даје прогнозе када ће се ситуација променити.

– Ако се настави са садашњом економском политиком, мале су шансе да се плате повећају – поручује Санто, саветник у „Пиониру“.

Песимистичан је и економиста Драгован Милићевић. Он понавља да нема повећања плата без раста продуктивности и бруто друштвеног производа. Без стварања нове вредности све се своди на прерасподелу – или ће држава узети више привреди или ова њој. На питање да ли и успешне компаније запослене плаћају мање него што би могле, он одговара да то није ништа чудно.

– Зашто би неко платио 10.000 ако може да добије исту радну снагу за седам, осам хиљада? Тако ће бити док се не смањи број незапослених, а свако ко прогнозира када ће плате бити веће даје празна обећања – каже Милићевић.