Упис првака у основне школе у Нишу, започет пре неколико дана, донео је велику борбу за нове ђаке. Није никаква реткост, нити чудо да се у градским вртићима последњих недеља могу сусрести представници појединих основних школа који бораве у њима само са једним задатком – да привуку што више малишана у своје образовне установе. Јер, како тренутно ствари стоје, може се лако догодити да школе из централног градског језгра не упишу довољан број првака, а да, на другој страни, у образовним установама на периферији и на ободу Ниша не буде места за све нове ђаке.
О парадоксалној ситуацији начелник Школске управе Министарства просвете Нишавског округа Живомир Јовановић каже:
– Понавља се ситуација од пре неколико година. Док је интересовање родитеља за поједине школе и упис малишана велико, а то важи за школе у новим насељима на градском подручју која су никла и подигнута последњих година и где су школе пуне, за друге, у центру Ниша, знатно је опало. Све је последица већег насељавања нових делова града, где је углавном млађа популација, док у централном градском језгру преовладава претежно становништво старије доби и где је, разумљиво је, мање мале деце.
Појава представника основних школа у вртићима, где се пропагандом лобира за одређене школе и маркетингом покушава привлачење већег броја будућих првака, није незаконита, истиче Јовановић и додаје:
– Право је родитеља да упише своје дете у коју год школу жели или коју изабере. Менаџери, значи, раде дозвољен посао. Бојим се да ће се појавити други проблем, да ће сутрадан, када почне школска година, родитељи који станују на периферији а одлуче да свог малишана упишу у неку од школа у центру града свакога дана морати да га доводе до школе и враћају кући само да би похађало неку од оних у центру Ниша – а не школу коју има у комшилуку и свом насељу.
Нишке школе из центра града тврде да у континуитету, преко целе године, а не само сада у време уписа, раде на промоцији својих установа и програма у њима за будуће прваке. Организују се, сазнали смо, и састанци са родитељима деце из предшколских установа, на којима се представљају успеси ученика претходних генерација из школа не само у настави, већ и на ђачким такмичењима. До сада је, речено нам је, такав промотивни и менаџерски рад дао добре резултате. У школама које су на пример на почетку школске 2009/2010. године у првом разреду имале једва по шездесетак првака већ у овој школској години имају и по три одељења по 30 ђака. На тај начин обезбеђује се и пун фонд радних часова за учитеље и наставнике у школама и решава, односно избегава проблем могућих технолошких вишкова наставног кадра због мањка нових ђака.
Т. Тодоровић
