Систематичним представљањем јавног сектора као гломазног и неефикасног успешно су скривани подаци како о потреби за више запослених у просвети, здравству и судству тако и о томе да је њихов број испод европског просека. Реалне последице програма рационализације неће бити нова радна места већ даље урушавање јавних служби, што ће за велики број грађана значити тежу достопност, слабији квалитет и већу цену услуга са једне стране и преливање новца пореских обвезника у приватне џепове са друге стране.
Крајем маја текуће године министарка у Влади Србије Кори Удовички најавила је отпуштање 9.000 људи из јавног сектора, као саставни део мера штедње које се спроводе последњих година. То је наводно „једини начин да оздравимо Србију и отворимо места у привреди“. Додуше, промакло јој је да објасни како су тачно отпуштања људи из јавног сектора и отварање радних места узрочно-последично повезани, нарочито ако имамо у виду да ова влада (као и претходне) води политику која подразумева да радна места треба да отварају приватници, а не држава. Средином јула је план за отпуштање добио зелено светло од Александра Вучића. Такозвана рационализација, еуфемизам за отпуштања, обухватиће секторе државне управе, здравства, школства и судства, који су се наводно показали као расипнички. Овакви потези Владе „условљени су“ споразумом са ММФ-ом и морају да се спроведу до 2018. године. Да бисмо могли да оценимо овакве најављене потезе Владе, прво морамо да видимо какво је стање у јавним службама које су означене као расипничке.
Образовање:Систем просвете је у реформи још од 2002. године, а реформама никад краја. Биланс константних реформи јесу читаве генерације функционално неписмених, што се могло видети у резултатима ПИСА тестова. Статистика каже да ђака има све мање, а запослених све више. Један од разлога за повећавање броја просветних радника јесте увошење нових предмета у школе у периоду од 2002-2008. године. Реч је о предметима као што су Грађанско васпитање, Веронаука, Руке у тесту (?!) и Чувари природе. Последица демографских промена и повећања броја наставника јесте да велики број просветних радника нема пун фонд часова. Дакле, циљ отпуштања у том сектору јесте да се „укрупни норма“, тј. да остане мање просветних радника, али да имају попуњен фонд. Међутим, пошто се плате просветних радника обрачунавају по фонду часова сваког наставника, овакве мере не могу донети неке веће уштеде. Напротив, уштеде ће бити минималне.
Но, постоји и друга статистика, много важнија за доношење суда о броју запослених у просвети. За почетак, максималан дозвољен број ученика по одељењу већ је превелик. Тако у Србији тај број износи тридесет ученика по одељењу, док је у Финској (чији се образовни систем сматра једним од најбољих на свету) максималан број ученика двадесет по одељењу. Да ситуација буде гора, у Србији се ни то правило не поштује па тако постоје одељења са чак 43 ђака. Ово нам говори да су просветни радници, иако је ђака све мање, заправо преоптерећени. Друга занимљива статистика каже да 1,95% становника Србије ради у просвети, док је европски просек 3,46%. Другим речима, просветних радника заправо недостаје. Према извештају Светског економског форума из 2014. године, од укупно 144 земље Србија се по бризи за таленте нашла на 141. а по квалитету образовног система на 106. месту. Последњи ПИСА тест који су српски ученици радили донео је поражавајуће резултате. У конкуренцији од 57 земаља, Србија је заузела 41. место. Уштеде ће се остварити на доприносима, јер се они плаћају у пуном износу независно од фонда часова који наставник има. Али оно што ће бити резултат тих уштеда направиће проблем много већи од оног који покушава да реши, биће већа штета од користи.
Здравство и социјална заштита: По оцени Европског парламента, здравствени систем Србије проглашен је једним од најгорих у Европи. Оцењивало се пет области: поштовање права пацијената и информисаност; време чекања на операције и прегледе; исходи по здравље пацијаната; превенција и доступност услуга које се пружају; фармацеутска средства која пацијенти добијају. Годишње од различитих врста рака у Србији умре око 5.500 људи. На листама чекања за прегледе скенером, магнетном резонанцом и разноразне операције 2013. године налазило се више од 65.000, а 2014. око 73.000 људи. Најдуже су листе чекања за операцију катаракте, што је рутински захват.
Синдикати су већ скретали пажњу на лоше услове у којима раде лекари, преоптерећеност и мале плате. Парадоксална ситуација у Србија је да постоји мањак лекара, али да их је много на бироу, док су они који раде у струци преоптерећени. Примера ради, мањак запослених лекара и другог медицинског и немедицинског особља пријављивани су многи домови и болнице (Зрењанинска болница, Дом здравља Земун, новосадски Ургентни центар, крагујевачки Клинички центар итд. Укратко, поменутим здравственим установама недостаје стотине лекара медицинских сестара.
Према подацима Светске здравствене организације, на 10.000 становника у Србији ради 21 лекар, док их у Аустрији ради 49, у Норвешкој 42, а у Македонији и Хрватској 26 лекара. Затим, ако упоредимо удео запослених у здравству и социјалној заштити у укупној популацији, видећемо да тај удео за Србију износи 2,24%, док је европски просек 4,74%. Управо је таква ситуација отворила врата корупцији, која је захватила све нивое система здравства у Србији, од медицинских сестара до министарства. Преоптерећени и недовољно плаћени медицински радници, с једне, а пацијенти с танким здравственим осигурањем на бескрајним листама чекања с друге стране стварају ситуацију у којој мито постаје животно питање и животни мото за обе стране.
Судство:Мало је оних који су имали искуства с правосудним системом у Србији и који за њега имају речи хвале. Правда је спора, крајњи исход судских процеса непредвидив, а као један од највећих проблема наводи се и корупција. Велики је број нерешених предмета – на крају 2014. укупно их је било скоро три милиона, од тога милион предмета чека разрешење више од пет година, док око 240.000 предмета чека десет или више година.
Циљ реформе правосуђа започете 2008. године био је приближавање домаћег правосуђа европском. Један од резултата ове реформе јесте смањивање броја запослених у два наврата, иако је број предмета у том периоду растао. Ову реформу је Европска комисија обележила као класичан пример изругивања правди. Синдикати правосуђа Србије су скретали пажњу на чињеницу да је променом Закона о кривичном поступку настала потреба за запошљавањем још 700 службеника, а министарство је одобрило само педесет шест. Не треба заборавити да у судовима волонтира велики број приправника који не добијају никакву финансијску надокнаду за свој рад. Волонтери и приправници проведу две године у суду без заснивања радног односа, и у том периоду обављају послове у свим одељењима суда, дакле, од писарнице преко претреса и седница до парница.
Неколико претходних влада, а свака је правила неку реформу правосуђа, није нашло за сходно да запосли нове људе и судство реформише према потребама грађана Србије. Оно што јесу нашли за сходно јесте да одређене сегменте овог трећег облика независне власти приватизују увођењем приватних извршитеља и нотара. Последица ове приватизације по грађане огледа се у општем расту трошкова који се издвајају за правосуђе, и још једном је повећан број људи којима је онемогућен приступ правди.
Како наводи Јелисавета Василић, чланица Савета за борбу против корупције, ситуација никад није била гора и запослени у правосуђу трпе уцене извршне власти, а Високи савет судства продужена је рука власти. Део проблема лежи и у Уставу, који је, према речима Константина Митића из Друштва судија Србије, подбацио кад је у питању независност судских од других органа власти. Почетком 2015. године најављена је нова реформа судства, којом наш правосудни систем треба још више да се приближи европском. Један од циљева ове реформе јесте формирање правног оквира који би гарантовао независност судија и тужилаца. С друге стране, упитно је колико ће таква реформа имати смисла ако узмемо у обзир да поменути правни оквир треба да донесу управо они органи власти који нарушавају независност судства. Други проблем је што ће ова реформа захтевати да се смањи већ недовољан број судија, због усклађивања с европским просеком, тако да поред ове рунде отпуштања у правосуђу можемо очекивати још једну.
