Svi đaci u odeljenju čačanske učiteljice Mirjane Čutović na poklon dobili zbirku sećanja na zajedno provedene dane
Na kraju četvrtog razreda: IV/1 OŠ „Filip Filipović” sa svojom učiteljicom Mirjanom Čutović
Čačak – Svi učenici IV/1 Osnovne škole „Filip Filipović” u Čačku onomad su, uz đačke knjižice, na poklon dobili i jednu knjigu koju će, ako budu mudri, doveka držati pri ruci kao drag podsetnik na bezbrižno doba. Jer, to je zbirka najlepših dana u životima ovih mališana rođenih na samom početku 21. veka, koju je četiri godine prilježno prikupljala njihova učiteljica mr Mirjana Čutović (40).
Ona je na kraju upravo okončane školske godine štampala knjigu pod nazivom „Naša riznica”, smestivši između korica, na 117 stranica, dečje literarne sastave i crteže, zajedničke fotografije iz škole i sa izleta, i sve drugo što ih sećanjem veže na četiri minula leta.
– Riznica je vredno delo učenika našeg odeljenja, beleži najlepše trenutke proteklih đačkih dana i čuva ih od zaborava. Deca će brzo razumeti, ako već nisu, zbog čega je Molijer napisao da „zrnca peska čine planine, trenuci čine godine, a sitnice ceo život” – kaže Mirjana Čutović za „Politiku”.
Svih 18 učenika ovog odeljenja dobilo je po jednu stranicu u knjizi za svoje portrete koje je, s nesvakidašnjim darom za crtanje likova, načinila njihova drugarica iz razreda Anđela Turudić, ne zaboravivši ni učiteljicu. Dalje se, recimo, nižu đački radovi iz pismenih zadataka o dragim osobama.
Filip je napisao da je to njegova mama jer je „lepa, elegantna i najbolja mama na svetu i veoma smirena žena, iako se ponekad naljuti kad napravim neki nestašluk”. Milica voli da ide u Guču i noći kod svoje sestre Sare, dok je Tijana ponosna na svog tatu, i nada se da će i on „nekada biti ponosan na svoju ćerku”. Đorđe je na pismenom ovako prikazao svoju sestricu Dunju koja ima 21 mesec: „Kad je mama opisuje, kaže Dunjište. Želi da dočara kako je ona spretna, radoznala a pomalo i bezobrazna. Hoće da je nosim na leđima i onda kaže ’kon’, ’kon’”. Filip je drugar sa svojim ocem: „Voli da nosi farmerke, košulju i cipele, stalno pomaže drugima. Kad mi nešto zatreba ja se obratim njemu i uvek mi pomogne.”
Školovanje, dabome, ne ide bez pesmica, tu su i rezultati đačkih takmičenja i najbolji radovi na temu duhovitog marketinga. Za tu priliku, Marta je ovako hvalila slatko mleko: „Dragi kupci, svratite kod nas da kupite spas. Ima 192,35 odsto masti a još više slasti. Kad popijete čašu, popićete vi i flašu. Moja čukunbaba ga pravi i svake godine slavi. Dođite kod nas, u kuću, za spas!”
Učiteljica podseća da je „detinjstvo najlepše razdoblje života i ujedno najdraži svet kojeg celog veka u srcu nosimo”, i u knjizi poručuje svojim dojakošnjim đacima:
„Od prvog školskog dana spremali ste se za samostalan život i samostalnu ličnost. U školi ste naučili da čitate, pišete i računate, ali i stekli i razvili i druge vrednosti. Uživajte u deliću naše maštovitosti, u druženju koje je ostavilo traga u našim srcima, u godinama koje su prohujale pored nas, jer svaki dečji rad delić je opšte, večne lepote.”
Znajući da će kogod zaiskati primerak više, učiteljica je štampala 40 knjiga o školovanju IV/1. Ali ni to ne bejaše dovoljno, pa mora da doštampa još 20 primeraka za đačke bake i tetke koje je, baš kao i svoje bivše učenike, osvojila ovim poklonom u koji je uložila mnogo svog vremena i truda, i sama platila štampu.
Gvozden Otašević
