Стручњаци оцењују да је кризу у просвети било могуће избећи, да се озбиљно бавило стратегијом образовања..Политиколог Зоран Стојиљковић, међутим, сматра да је штрајкове било могуће избећи, али под условом да је постојала жеља да се озбиљно бави стратегијом развоја, конкретно, стратегијом развоја образовања.
„То није ствар мандата једне владе, или неког састава синдиката и послодаваца, јер је образовање кључни ресурс и скупа играчка да би се с њом поигравали“, наводи Стојиљковић, додајући да данас не би дошло до штрајкова да је таквих опредељења било, да се на томе својски радило и да се стварала мрежа индикатора за одржање и побољшање материјалног статуса образовних радника.
Стојиљковић, такође, каже да, када је у питању тренутни договор, ради се о компромису који ће потрајати онолико дуго колико се синдикати и Влада буду играли „старих урођеничких игара“ и неговали систем разговора само када се мора.
„Уколико се о свим категоријама разговара и онда вам је то нека врста сигурносне лампице која се пали у колима и показује да нема бензина или возите у погрешном смеру“, закључује Стојиљковић.
