Deca u Srbiji nekad maštala o kosmosu i pronalazaštvu, a sada o luksuznim hotelima i slatkom životu. Pre 25 godina deca obožavala borce za pravdu, a danas cene slavne i bogate.
SVI me poznaju, traže autogram, pijem kafu sa Cecom i Anđelinom Džoli, imam puno para i živim u luksuznoj kući… Ovo je samo deo odgovora dece koja su učestvovala u analizi Instituta za pedagoška istraživanja na temu „O čemu najčešće sanjarim“.
Dok su deca nekada maštala da postanu astronauti, pustolovi i pronalazači, potrošačka kultura u kojoj danas živimo i najmlađima je nametnula neke nove želje. Zato i ne čudi što je većina ispitanika izjavila da sanjare kako se kupaju u bazenima luksuznih hotela, da su slavni i da uživaju u materijalnim dobrima.
– Kada se uporede rezultati analize o istom pitanju od pre 25 godina, vidljive su ogromne razlike u odgovorima. Tada se većina ispitanika identifikovala sa ličnostima koje se bore za pravdu ili otkrivaju nove svetove, a danas deca biraju takozvane moderne i najčešće pogrešne vrednosti. Sada su heroji slavne i bogate ličnosti – kaže Jelena Pavlović, saradnik Instituta za pedagoška istraživanja.
MENADžERI Analiza Instituta za pedagoška istraživanja (IPI) pokazala je i značajan pad interesovanja za prirodne nauke kod dece.
– To su trendovi koji nisu samo prisutni u Srbiji. Sada svi žele da postanu menadžeri i uskoro neće biti onih koji stvaraju proizvode oko čije prodaje će menadžeri da se angažuju. Što je najgore, ovakve vrednosti svesno ili nesvesno podstiču i roditelji, koji su takođe deo sistema u kojem vlada kult slave – poručuje direktorka Instituta za pedagoška istraživanja Jasmina Šefer.
Pavlovićeva smatra da je zaokret nastao zbog promovisanja potrošačke, materijalne kulture, u kojoj je kult slave veoma važan, navodeći da odgovornost dele mediji, škola, nastavnici i roditelji.
Psihoterapeut Zoran Milivojević i autor „Male knjige za velike roditelje“, objašnjava da koren ovog problema leži i u porodici.
– Deca postaju obožavana bića, kojima se šalje poruka da vrede samo zato što postoje. Problem nastaje kada to dete iz porodice izađe u spoljni svet i očekuje da ga i ostali tako prihvate i tretiraju, što, naravno, nije slučaj. Želja za slavom je želja da ih ljudi poznaju i vole, jer će tako navodno više vredeti – ističe Milivojević.
Našeg sagovornika ne čudi što deca danas maštaju o hotelima sa pet zvezdica.
– Mnoga deca zapravo i žive kao u hotelu sa pet zvezdica, jer roditelji su često spremni i da gladuju kako bi im ugađali, po sistemu „za njih mora da se ima“. Zbog preteranog ugađanja, takva deca kasnije imaju problema i u emotivnim vezama, jer su navikli da sve bude po njihovom i da sve dobiju „na tacni“. Naravno, živimo u vremenu kada se i glorifikuje hedonizam kao način života – kaže Milivojević.
Neverovatno zvuči podatak da su dečaci pre samo 25 godina najviše želeli da postanu zaštitnici, vojnici ili pronalazači, a devojčice lekari.
– Tada je još postojala ideja da nešto treba dati društvu, kako bi to bilo prepoznato kao nešto vredno. Danas je situacija obrnuta, odnosno pojedinac očekuje da se društvo žrtvuje za njega – zaključuje naš sagovornik.
„Večernje novosti“
