Раде Јездић: најбољи учитељ у Србији

Лето је, време распуста, а у живописним Бачевцима крај Дрине на школској згради, једној од шест у саставу матичне школе из Рогачице, увелико трају радови. Прокишњавала је, салонит стар пола века сасвим пропао, па обнављају кровну покривку. А на крову – директор школе. Главом и брадом Раде Јездић из Ужица, добитник Светосавске награде као најбољи учитељ у Србији 2009. године, однедавно директор школе у Рогачици.

Раде је, писали смо, ентузијаста каквих је мало међу просветарима. Годинама је путовао из Ужица у Алин Поток, село на Златибору где је учио децу, сваки дан скоро 90 километара у два правца у својој старој црвеној „хонди“ прелазио, па кад снегови завеју, ђаке и на леђима кроз сметове носио, а у сеоским акцијама се као градитељ истицао. Прочуло се то, Светосавска награда му је додељена, сви су причали о вредном учитељу са Златибора. Али временом је због малог броја ђака школа у Алином Потоку затворена, па је Раде, иако најбољи, остао без посла. Мучио се девет месеци, и по грађевинама као физикалац радио, само да прехрани вишечлану породицу, а онда су се надлежни сетили најбољег учитеља. На конкурсу, пролетос, изабран је за директора основне школе у Рогачици.

– Дошао сам у школу која има издвојена одељења у шест околних села Подриња и побрђа Маљена. Стање у њима углавном лоше, сваки објекат захтевао је обнову, много рада и нешто улагања, па сам брзо прионуо на посао. Мојој вољи и елану наруку је ишло то што свака од тих сеоских школа има добре домаре, способне мајсторе вештих руку, које сам одмах укључио у посао – казује Раде, који и сада свакодневно путује од Ужица до ових села, каткад и 120 километара дневно у оба правца. Његова 22 године стара „хонда“ је недавно остала поред пута, пукла јој је спона, и то јој је била последња вожња. Директор је потом на посао долазио аутостопом, јер нема редовне аутобуске линије, а сада се довози „голфом“ четврт века старим, од свог сина позајмљеним.

И кренула је деветочлана екипа у саставу директор и домари у умивање школа крај Дрине и по Маљену. Директор Раде већ се исказао у грађевинским пословима, а сви домари вични су каквом мајсторлуку: Радован из Рогачице је столар, Тале из Оклетца бравар, Ђуне из села Гвоздац зидар итд. Прво су, још у јуну, на матичној школи у Рогачици урадили фасаду, па затим у Бачевцима ступили у прекривање кровне конструкције, што ће бити готово ових дана. У међувремену, у маленом селу Јасик, где школа има само шест ђака, направили су базен пет пута четири метра, у коме су се летос купала деца из овог села. Још већи базен спремају се да праве пред зградом старе школе у Бачевцима, где ће бити направљени и станови за учитеље, као и у оближњем Оклетцу. Грејање ће реновирати у школи у селу Гвоздац, поправиће столарију у школској згради на Пашиној Равни, у матичној школи у Рогачици спремају се да од Дома културе направе школску фискултурну салу и да ограде спортско игралиште…

– Све радимо нас деветорица сами, мада нам се повремено прикључују и мештани. Што се тиче материјала, лепо сарађујемо с месним заједницама, па је тако председник МЗ Бачевци Милојко Милосављевић помогао у обезбеђењу грађе, општина Бајина Башта дала лим за кров, а ту су и поједине донације. Имао сам срећу да овде наиђем на добре људе и вредне сараднике, желим да цео крај уздигнемо и први резултати су видљиви. Ми у школама своје одрађујемо, стварамо услове, а на мештанима је да напуне школе децом. Најважније је да се овде не смањује број ђака, чак у појединим школама расте, тако да, рецимо, у Љештанском где је школа 15 година била затворена поново почиње да ради – сумира Раде Јездић.

Вредним директором, за кога ни током лета нема паузе, задовољни су и сарадници и мештани.

– Свака част директору Раду, али он нам сломи леђа. Цело лето пропадосмо радећи, додуше, и он с нама, али није нам жао. Школе обнављамо, на радост нашу и деце. Прави човек дошао је на право место, где је потребна рука директора домаћина – говори главни домар у школи Радован Радовановић. А међу мештанима Бачеваца по подршци Јездићу истиче се локални кафеџија Душан Обрадовић, који вели да је Раде урадио овде више за пола године него претходних 14 директора школе у минулих 20 година.

Бранко Пејовић

„Политика“