Ako danas pitate radnika u Srbiji da li je član sindikata, naravno dobićete jedan od dva eventualna odgovora DA ili NE. Oni koji se izjašnjavaju da nisu članovi sindikata izneće vam niz argumenata protiv sindikalnog organizovanja i sindikata u Srbiji.
Protivurečiti u ovakvim slučajevima je uzaludno, jer je njihov stav u ogromnoj većini slučajeva poduprt gubljenjem radnog mesta u nizu propalih privatizacija, a drugi veliki procenat je onih koji su u nemogućnosti organizovanja u sindikate u „privatnim preduzećima“. Gotovo svi oni koji danas nisu članovi sindikata obavezno kao pravi pozitivni primer ukazuju na sindikate u Zapadnoj Evropi, a to je upravo ono što ukazuje da nije u potpunosti ugašena svest o potrebi organizovanja u sindikate.
S druge strane, velika većina članova sindikata neće znati da vam odgovori u kom su sindikatu!
Splet svih tih s namerom stvorenih okolnosti je odlična podloga za svaku vlast (na bilo kom nivou) da ugodno čak i s egzibicijama mešetari na tržištu rada!
Nezainteresovanost za sindikalnu scenu je konačno morala da dovede do onoga što se u petak 4. februara na pregovorima i desilo! Posledica indolentnosti članova je dovela da se danas svi zaposleni u obrazovanju pitaju odakle sad četiri sindikata u prosveti? Svi tek sada osuđuju „potpisnike“?
Ako je nekim usudom pisano da je ovo moralo da se desi, onda je usud upisao da se i um razbistri i odluka načini u ime budućnosti!
Zar treba dopustiti da se nikad ne naučimo iz svojih grešaka?
Poštovane kolege, došlo je vreme da se kaže dosta!!! Došlo je vreme da se počisti sindikalna scena i prepoznaju dosledni i NEZAVISNI!
Sindikat „NEZAVISNOST“ kao član evropske porodice sindikata vam kao principe nudi svoju doslednost, nezavisnost i političku neutralnost.
Došlo je vreme da u obrazovanju Srbije postoje samo dva sindikata!
Srđan Stevanović, Niš
