ФАКУЛТЕТИ ЦЕНУ ШКОЛАРИНЕ ОДРЕЂУЈУ ОТПРИЛИКЕ

Kao i svake godine, fakulteti su najavili povećanje školarina za stopu inflacije od 12 odsto i odmah dobili „crveno svetlo” prosvetnih vlasti. Predsednik Studentskog parlamenta Univerziteta u Beogradu Vladimir Smuđa kaže da podaci pokazuju da je u protekle tri, četiri godine, došlo do strašnog povećanja broja studenata koji pišu molbe za oslobađanje od plaćanja školarine i za povećanje broja rata. Profesori kažu da znaju da je roditeljima sve teže da školuju svoju decu, ali i da fakulteti baš iz tih razloga godinama nisu menjali školarine, dok su materijalni troškovi rasli.

Međutim, javna je tajna da se cena studija, zapravo, izračunava „odokativno”, a ono što dekani priznaju u neformalnom razgovoru sa novinarima jeste „da se gleda da školarina bude okrugla i deljiva na rate”. Oni kažu i da je osim desetak fakulteta, koji su najatraktivniji i imaju mnogo studenata i sopstvene prihode, na većini ipak katastrofalna situacija i da se štedi na svakom koraku. Najteže je u toku zime, dodaju, pa se na fakultetima zavrću radijatori posle 15 časova, iako nastava traje do osam uveče, nastavnici putuju na stručno usavršavanje ako se ima para, štedi se i na mobilnim telefonima, pa se inostranstvo zove samo kad je neophodno.

Akademci s druge strane kažu da je teška situacija i u njihovim porodicama i da nije u redu da se njihove pare umesto na unapređenje nastave, troše na plate ili račune.

– Većina studenata nema uvid u način formiranja školarine i kuda ide taj novac. U principu, akademci dobijaju neke informacije, ali se to razlikuje od fakulteta do fakulteta. Na Ekonomskom fakultetu se na primer, već pet, šest godina usvaja plan poslovanja na savetu i u njemu postoje sve informacije o prihodima i rashodima, odnosno na šta se troši novac – kaže Ivan Šašić, student prorektor Univerziteta u Beogradu.

Dekan Ekonomskog fakulteta dr Branislav Boričić prvo objašnjava da fakulteti uopšte i nisu tražili povećanje cene studija, već je reč o očuvanju realne vrednosti školarine.

– Ukoliko se to ne uvaži, sigurno će se negde odraziti. Mi bismo prvo žrtvovali knjige koje naši sufinansirajući studenti dobijaju u paketu uz školarinu i po čemu smo jedni od retkih u Srbiji, pa bi se išlo na dužinu časa i tako dalje… Jer kada se određuje cena studija, gleda se šta sve student dobija, a na Ekonomskom fakultetu dobija modernu učionicu sa računarom, legalni softver, udžbenike (među kojima je 16 kapitalnih stranih knjiga koje je fakultet sam preveo i štampao u originalnom luksuznom povezu), zatim toplu učionicu zimi, rashlađenu leti – objašnjava dr Boričić.

On kaže da fakultet 15 godina od države nije dobio ni dinara za obnavljanje infrastrukture i tekuće održavanje, a u međuvremenu su promenjena vrata, prozori, podovi, bibliotečki fond se neprekidno obnavlja, finansiraju se vannastavne aktivnosti od studentskih organizacija i studentskog lista do priprema i putovanja na međunarodna takmičenja iz sporta i znanja.

U tome da su školarine na univerzitetima preskupe, srpske studente podržava i OECD-a, koji u najnovijem izveštaju navodi da jeprosečna cena deset najskupljih oblasti studija u Srbiji gotovo dva puta veća od prosečne školarine u Koreji i preko četiri puta veća od prosečnih školarina u državama OECD .

– Cena univerzitetskog studiranja u Srbiji u odnosu na dohodak po stanovniku je veoma visoka. Naknade čak i na najjeftinijim fakultetima u Srbiji su znatno više nego prosečne u zemljama OECD. Većina državnih sredstava namenjeno je za plate zaposlenih na univerzitetu – navodi se u ovom izveštaju OECD-a.

Predsednik Studentskog parlamenta beogradskog Geografskog fakulteta Dušan Ristić kaže da je upravo održan Savet i da nisu dobili specifikaciju troškova, tako da će studenti insistirati da ukoliko bude povećanja cene studije, mora da se zna i kako se do nje došlo. Na naše pitanje kakvi su uslovi studiranja, on odgovara da su za razliku od proteklih godina sada dobri, jer je fakultet bio podstanar, a sad je dobio zgradu u Zemunu koja je renovirana.