Стратегија развоја образовања у Србији до 2020. године треба да врати смисао и дигнитет наставничком позиву, да афирмише професионалну аутономију, али и да уведе одговорност за оно што раде.
Наставници су кључ квалитетног образовања, а да би то постигли, Нацрт стратегије уводи бољу селекцију кадрова, иницијално образовање, систем усавршавања и професионализацију улоге наставника, рекла је проф. Ана Пешикан.
„То, међутим, не значи да ће систем пребацити сав терет квалитета образовања деце на наставнике, већ мора да им пружи подршку“, изјавила је Пешикан Танјугу.
Истичући да стратегија предвиђа дуже радно време наставника, Пешикан је указала да треба разликовати људе који добро раде и дати им могућност напредовања.
„Изузетни наставници, заслужни за успех својих ђака, препознатљивост школе, интересовање родитеља баш за ту установу, имаће веће плате и одређене бенефиције“, рекла је Пешикан, члан радне група за израду стратегије.
Школа се, како каже, више не сме сводити само на обавезну наставу, већ је неопходна богата понуда ваннаставних активности, које нису неважне и необавезне.
„Сада се сви предмети гурају да буду део обавезне наставе, па смо дошли до сулуде количине часова и оптерећења од којих ученици дахћу већ у нижим разредима основне школе“, рекла је Пешикан.
Такође, време које се проводи у школи мора бити смислено, квалитетно и растерећено, рекла је Пешикан и навела да неће бити важно само оно што се уради у настави, већ и у осталим видовима школских делатности.
Оптерећење наставом не сме прећи 25 часова недељно, у млађим разредима не више од 20 часова наставе недељно, а у свим установама где је то могуће, биће уведен једносменски рад.
„Ђаци ће бити растерећени увођењем другачијих метода рада, другачије концепције предмета, тако да сви предмети заједно доприносе циљевима школе“, закључила је Пешикан.
Текст стратегије објављен је на сајту Министарства просвете и науке и почиње јавна расправа .
„Бићемо у прилици да чујемо шта људи мисле о стратегији и да ли има предлога за измене предложених решења“, рекао је Танјугу министар Жарко Обрадовћ.
Он је истакао да влада тај текст треба на усвоји средином или крајем априла.
РТВ
