У блиској будућности свако ће у току радног века морати да промени неколико професија, па је за данашње студенте важно да, када дипломирају, не мисле да су за читав живот завршили са образовањем, један је од закључака конференције министара образовања у Букурешту.
За младе људе пресудно је да су свесни тога и да још током школовања науче да решавају проблеме, а да учење напамет избегавају, рекао је Танјугу државни секретар Министарства просвете и науке Радивоје Митровић, по завршетку конференције.
Цео европски простор, како каже, тренутно је највише концентрисан на квалитет високог образовања, мобилност студената и заједнички оквир квалификација, који људима треба да омогући кретање приликом запошљавања, без икаквих препрека.
То значи да универзитети и државе које не понуде квалитетно образовање неће бити интересантни чак ни за најближе окружење, рекао је Митровић.
„Ако студент послуша један, два семестра на пример у Загребу, и када се врати, ако не можеш да му то признаш, онда нема мобилности“, рекао је Митровић.
Он сматра да је управо признавање звања и квалификација стечених на другим универзитетима током привременог боравка, изазов који очекује све земље Болоњске декларације.
Образовање се, како каже, доживљава као шанса и један од кључних фактора за излазак целог света из кризе, па и наше државе.
„Шта је то што треба брзо мењати, да бисмо новац пореских обвезника на најбржи начин опредметили, како би држава, привреда и друштво изашли што пре из кризе“, рекао је Митровић.
У Букурешту, где је у петак завршена конференција министара земаља које примењују Болоњску декларацију, Србија је добила оцену 3,11, нижу него пре три године.
Оцењивано је 47 држава, али је много више земаља учествовало – САД, Кина, Јапан, велики број афричких и азијских земаља.
„Оцена је резултат онога што је урађено до пред крај прошле године. Зато је нижа него што би била да се сада врши оцењивање, када припремамо стратегију развоја образовања“, рекао је Митровић Танјугу.
РТВ
