УСТАВНИ СУД РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
Б е о г р а д
Булевар краља Александра бр.15

На основу члана 167. став 1. тачка 1. и 168. став 2. Устава Републике Србије („Сл. гласник РС“, бр.98/2006), Уједињени грански синдикати „Независност“, из Београда, Нушићева бр.4/В, које представља и заступа Бранислав Чанак, председник, дају

ПРЕДЛОГ – ИНИЦИЈАТИВУ ЗА ОЦЕНУ УСТАВНОСТИ
ЗАКОНА О ИЗМЕНАМА И ДОПУНАМА ЗАКОНА О РАДУ
(Сл. гласник РС“, бр.75/2014 од 21.07.2014. године)

 Уједињени грански синдикати „Независност“ упућују иницијативу за оцену уставности Закона о изменама и допунама Закона о раду, који је Народна скупштина Републике Србије донела на 6. Ванредној седници дана 18.07.2014. године, а председник Републике Указом ПР бр.44 од 21.07.2014. године прогласио Закон о изменама и допунама Закона о раду („Сл. гласник РС“, бр.75/2014. од 21.07.2014.год.).

Основно начело Устава Републике Србије је непосредна примена зајемчених права из чега проистиче да Закон ни у ком случају не сме да мења суштину права зајемчених Уставом РС, јер се одредбама о људским правима, унапређују вредности демократског друштва, сагласно одредбама Ревидиране европске социјалне повеље (Закон о потврђивању Ревидиране европске социјалне повеље, „Сл. гласник РС-Међународни уговори“, бр.42/2009 од 02.06.2009.год.), важећим међународним стандардима и пракси међународних институција које надзиру њихово спровођење.

Чланом 19. Устава РС, јемство неотуђивих људских права у Уставу служи очувању људског достојанства и остварењу пуне слободе и једнакости сваког појединца у праведном, отвореном и демократском друштву заснованом на начелу владавине права.

Сходно члану 20. став 2. Устава РС, достигнут ниво људских и мањинских права не може се смањити.

Људска права зајемчена Уставом РС могу законом бити ограничена ако ограничење допушта Устав РС, с тим да су државни органи дужни да воде рачуна о суштини права која се ограничавају, важности и сврси ограничења, природи, обиму, као и дужини трајања тог ограничења.

Чланом 23. Устава РС, људско достојанство је неприкосновено и сви су дужни да га поштују и штите.

Чланом 58. Устава РС, јемчи се мирно уживање својине и права стечених по основу закона.

Чланом 60. Устава РС, јемчи се право на рад и право на слободан избор рада под једнаким условима, свима су доступна сва радна места. Свако има право на поштовање достојанства своје личности на раду, безбедне и здраве услове рада, потребну заштиту на раду, ограничено радно време, плаћени годишњи одмор, правичну накнаду за рад и правну заштиту за случај престанка радног односа.

Чланом 70. Устава РС, Република Србија стара се о економској сигурности пензионера.

У Делу И Ревидиране европске социјалне повеље (1996), која је ступила на снагу 1999. године, која се сматра својеврсним „Социјалним уставом“ Савета Европе, стоји да:

“Свако мора имати прилику да заради за живот обављањем посла који је слободно изабран; сви радници имају право на праведне услове рада; на безбедне и здраве радне услове; на правичну накнаду која је довољна за пристојан животни стандард њих и њихових породица. Сви радници и послодавци имају право на колективно преговарање; радници имају право да буду информисани и консултовани у оквиру свог предузећа; да учествују у одлучивању и унапређењу услова рада и радне средине у свом предузећу; сви радници имају право на заштиту у случају престанка радног односа и заштиту својих потраживања у случају несолвентности својих послодаваца; сви радници имају право на достојанство на раду; раднички представници у предузећу имају право на заштиту од радњи штетних по њих као и да им обезбеде одговарајуће погодности како би обављали своју функцију; свако има право на заштиту од сиромаштва и социјалне искључености.“

Закон о изменама и допунама Закона о раду („Сл. гласник РС“, бр.75/2014. од 21.07.2014.год.) који је донет на Народној скупштини РС, по предлогу Владе РС, Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања РС, није заснован на начелу владавине права и задире у суштину стечених – зајемчених права, умањује права, а што је супротно цитираним одредбама Устава Републике Србије и одредбама из Део И Ревидиране европске социјалне повеље.

Мања права, која су утврђена Законом о изменама и допунама Закона о раду утврђена су чланом 12 став 2; чланом 20. став 4; члан 47. став 1. тачка 4; члан 51; члан 53; члан 58. став 2; члан 65. став 5; члан 75. став 3. тачка 5; члан 79. став 1; члан 81. став 1; члан 83; члан 86. став 2, 3, 4; члан 101. став 2.

Изменама и допунама Закона о раду, умањена су стечена права заштите синдикалних представника, а што је супротно Конвенцији 87 „О синдикалним слободама и заштити синдикалних права“, 1948; Конвенцији 98, „О правима радника на организовање и на колективне преговоре“, 1949; Препоруци 143 „О радничким представницима“, 1971, Међународне организације рада.

Поред повреде материјалног права, предлагач Закона о изменама и допунама Закона о раду није испоштовао процедуру ни у његовом доношењу.

Наиме, Влада РС, као предлагач Закона о изменама и допунама Закона о раду није спровела јавну расправу приликом припреме Закона, јер се истим битно мења уређење знатног броја питања која посебно занимају јавност и битно мењају решења из постојећег Закона о раду, сходно члану 41. став 1. и члан 41. став 2. тачка 3. Пословиника о раду Владе Републике Србије. Последица тога јесте да шира јавност није била благовремено упозната са суштинским изменама Закона о изменама и допунама Закона о раду. Истовренмено, грађанство и запослени Републике Србије су, путем средстава јавног информисања, доведени у заблуду од стране предлагача да су позитивним решењима у Закону о изменама и допунама Закона о раду, чији је коначан текст Нацрта Закона о изменама и допунама Закона о раду, које је утврдило ресорно Министарство, и доставило Влади РС, утврђена повољнија решења, која ће допринети бржем запошљавњу и смањивању сиве економије

Министар, ресорног Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, који је Решењем бр. 110-00-3/2014-02 од 08.05.2014. године, формирао Радну групу, коју су чинили представници Савеза самосталних синдиката Србије, УГС НЕЗАВИСНОСТ, Уније послодаваца Србије, Министарства финансија, Министарства управе и локалне самоуправе, Привредне коморе Србије, Националне службе за запошљавање, није јој омогућио да припреми текст Нацрта Закона о изменама и допунама Закона о раду, а што је био задатак Радне групе. Такође, нису усвојене примедбе, предлози и сугестије Радне групе на предложени текст Нацрта Закона о изменама и допунама Закона о раду, те није дозвољено да се коначан текст Нацрта упути Социјално-економском савету РС ради давања мишљења. Супротно закону, министар је сам утврдио коначан текст Нацрта Закона о изменама и допунама Закона о раду и предложио Влади РС, која је исти доставила Народној скупштини РС на усвајање. Тим се поступком директно задрло у суштину зајемчених права, људског достојанства, остварења пуне слободе и једнакости сваког појединца, због чега Закон о изменама и допунама Закона о раду није у сагласности са Уставом Републике Србије.

Приликом доношења Закона о изменама и допунама Закона о раду, сходно наведеним аргументима, није испоштована процедура његовог доношења:
– јер је донет по хитном поступку, без навођења аргументованих разлога за хитно доношење, исхитрено на 6. Ванредној седници заседања Народне скупштине РС 18.07.2014. године;
– јер није омогућено Социјално-економском савету РС, да као равноправни партнер, разматра Нацрт Закона о изменама и допунама Закона о раду и достави мишљење у односу на утврђени Нацрт Закона о изменама и допунама Закона о раду, а што је законска обавеза, по основу Закона о социјално-економском савету Републике Србије, већ је ресорно Министарство Нацрт доставило Влади РС, без мишљења Социјално-економског савета РС на усвајање Народној скупштини РС;
– јер приликом припреме Нацрта Закона о изменама и допунама Закона о раду, којим се битно мењају решења из постојећег Закона о раду, није омогућена шира стручна, јавна, институционална расправа и транспарентност у јавности у чему се састоји суштина измена и допуна Закона о раду; јавност није упозната са упоредним показатељима старих и нових решења, те целисходношћу и оправданошћу њиховог доношења, а да оне истовремено не задиру у стечена и зајемчена права, Уставом гарантована – као што су право на рад, право на зараду, право на имовину и др.

Уједињени грански синдикати „Независност“, на основу образложених чињеница, предлажу Уставном суду Републике Србије да донесе одлуку којом ће утврдити да Закон о изменама и допунама Закона о раду није у сагласности са Уставом Републике Србије.

У Београду,04.08.2014.г. УГС НЕЗАВИСНОСТ

Бранислав Чанак, председник