– U Srbiji, prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, 6,2 odsto onih koji čekaju posao završilo je fakultet. Najmanje je stručnjaka informacionih tehnologija, a diplomiranih ekonomista ima deset puta više, prenosi RTS.
Poznavaoci računara i savremenih tehnologija nemaju problem da nađu posao. Posao je taj koji čeka njih. Već tokom studija rade projekte za kompanije koje ih samo preuzmu kada diplomiraju.
Uroš Kotnik, konsultant informacionih tehnologija, kaže da posao nalaze lako, da su veoma cenjeni, da svi govore istim jezicima, jer je programerski i engleski jezik obavezan.
„Posao je dobro plaćen ali ako želite da budete konkurentni, morate stalno da se usavršavate“, dodaje Kotnik.
Kompjuterski znalci – su među prvima na listi deficitarnih zanimanja. Na birou ih je oko 600.
„Za razliku od njih, na evidenciji je daleko više lica koji su završili Ekonomski fakultet, nešto manje oko 7.000, Pravni oko 4.000, a najteže do posla dolaze politikolozi, inženjeri prerade drveta i lekari opšte prakse“, kaže Srđan Andrijanić, iz Nacionalne služba za zapošljavanje.
Uprkos takvom stanju na tržištu rada, naše srednjoškolce, prema istraživanju sajta „Infostud“, najviše zanimaju ekonomija, menadžment, filologija, medicina i stomatologija.
Pomiriti svoje želje sa ambicijama roditelja i, istovremeno, izbeći dugogodišnje čekanje na posao, nije lako za jednog osamnaestogodišnjaka. Pomogla bi strategija obrazovanja.
„Ovih dana radimo na organizacionom rešenju. Tokom leta će se, takođe raditi na tome i radni tekst biće gotov do oktobra, a cela strategija očekujem da će biti usvojena do kraja godine“, rekao je Žarko Obradović, ministar prosvete i nauke.
Na taj način, podsticaće se ono što Srbiji treba, pa će mladima biti lakše da donesu jednu od najvažnijih životnih odluka.
Autor:
Novinske agencije
