„ЈЕДНА ЛАСТА НЕ ЧИНИ ПРОЛЕЋЕ“

 

НА ПИТАЊЕ „ЗАШТО СИНДИКАТ НЕ ЧИНИ ВИШЕ ПО ОВОМ ИЛИ ОНОМ ПИТАЊУ?“ МОГЛИ БИСМО ОДГОВОРИТИ ПИТАЊЕМ „А ЗАШТО СИНДИКАТ НИЈЕ ЈАЧИ?“

 

АЛИ, НА ОВО ДРУГО ПИТАЊЕ ОДГОВОР СЕ НАМЕЋЕ САМ – СИНДИКАТ ЈЕ ОНОЛИКО ЈАК КОЛИКО СУ ЈАКИ ЊЕГОВИ ЧЛАНОВИ!

 

СИНДИКАТ ЈЕ ЖИВО ТЕЛО И ЧИНЕ ГА САМОСВЕСНИ И ОДГОВОРНИ, ХРАБРИ И ПОЖРТВОВАНИ, ПРАВДОЉУБИВИ И ПРЕ СВЕГА, МЕЂУСОБНО СОЛИДАРНИ ЧЛАНОВИ!

 

ОНИ КОЈИ СЕБЕ ТУ НЕ ВИДЕ, ЗНАЧИ ДА НЕ СХВАТАЈУ ЦИЉ СИНДИКАЛНОГ УДРУЖИВАЊА. ИПАК, СВЕ ПОЗИТИВНЕ РЕЗУЛТАТЕ И КАКВЕ -ТАКВЕ УСПЕХЕ ОСЕТИЋЕ СВИ! И ОНИ КОЈИ СУ УЧЕСТВОВАЛИ И ОНИ КОЈИ НИСУ УЧЕСТВОВАЛИ У ЊИХОВОМ ОСТВАРЕЊУ.

 

СИНДИКАТ СЕ ТРУДИ, РАДИ, ПРЕГОВАРА, АЛИ ЗА ВЕЋЕ ПРОМЕНЕ, ОНЕ ПРОМЕНЕ КОЈЕ СВИ ЖЕЛИМО – ПРЕ СВЕГА, ПОШТОВАЊЕ И ЗАСЛУГЕ КОЈЕ СМО ИЗГУБИЛИ У ДРУШТВУ КАО УЧИТЕЉИ КОЈИ СУ НЕКАД БИЛИ АЛФА И ОМЕГА У СВАКОМ КРАЈУ – Е, ЗА ТЕ ПРОМЕНЕ ПОТРЕБНА ЈЕ ДОБРА ВОЉА И ПОЗИТИВНА ЕНЕРГИЈА СВИХ НАС, А НЕ САМО „ЧЛАНОВА“!

 

Татјана Вечеринац