Izmenama zakona se predviđa da školske knjige više ne odobrava Nacionalni prosvetni savet. – Nedostaju eksperti koji pregledaju udžbenike
Ukoliko poslanici Skupštine Srbije prihvate izmene Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, Nacionalni prosvetni savet (NPS) više neće ministru predlagati odobravanje udžbenika već će ta nadležnost biti preneta na Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja (ZUOV).
Ovakvim rešenjem, nezvaničnom saznajemo, zadovoljni su i članovi NPS-a, koji su na sednicama uporno ponavljali brojne primedbe na postojeću proceduru. Osnovna zamerka jeste što se njihov predlog za odobravanje udžbenika oslanja samo na izveštaj ZUOV-a, a da pri tom nemaju uvid u ono što zavod radi. U obrazloženju predlagača izmena, navodi se da će se ovim omogućiti uvođenje promena u proces odobravanja i izdavanja udžbenika i nastavnih sredstava, za šta je neophodna izmena i Zakona o udžbenicima i drugim nastavnim sredstvima.
– Brisanjem nadležnosti NPS-a da predlaže ministru odobravanje udžbenika i nastavnih sredstava, biće pojednostavljena i skraćena procedura odobravanja udžbenika. Kao problem javlja se i nemogućnost da se nađu novi nezavisni eksperti za datu oblast, koji nisu u sukobu interesa i kojih u određenim strukama nema dovoljno za postojeći koncept evaluacije udžbenika. Predložena promena je sastavni deo i predloga Nacrta zakona o udžbenicima i drugim nastavim sredstvima, kojim je predviđeno da stručnu ocenu kvaliteta rukopisa udžbenika, umesto Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, daje komisija za stručnu ocenu kvaliteta udžbenika – navodi se u obrazloženju zakonskog predloga.
Gordana Knežević-Orlić, direktorka Izdavačke kuće „Klet”, pozdravlja ideju da se procedura odobravanja udžbenika pojednostavi i bude transparentna.
– U zakonu stvari nisu dobro postavljene i zbog toga smo probleme imali i Nacionalni prosvetni savet i mi izdavači. U sadašnjoj proceduri sve zavisi od subjektivne ocene onoga ko pregleda rukopise – smatra Knežević-Orlić.
I na sednicama NPS-a često se pokretala rasprava zašto je neki udžbenik dobio odobrenje ako je jedan recenzent rekao „da” a drugi „ne”, na šta je obično usledilo objašnjenje da postoji problem sa brojem stručnjaka koji mogu da pregledaju ove rukopise i da je pitanje da li će pristati da budu ponovo angažovani ako se jednom njihovo mišljenje ne uvaži.
Procedura odobravanja udžbenika je, međutim, samo vrh ledenog brega u ovoj oblasti, jer je poznato da je tržište školskih knjiga vredno 90 miliona evra, oko kojeg se bori čak 73 izdavača u Srbiji. Orlić-Knežević dodaje da ovaj broj ne znači ništa, jer na primer u Austriji, koja ima sličan broj stanovnika kao i Srbija, radi 200 izdavača.
Podsetimo, u priču oko izdavanja udžbenika umešala se nedavno i Agencija za borbu protiv korupcije i to nakon teksta objavljenog u „Politici” u rubrici „Srbija razgovara”, sa stavom da postupak odobravanja udžbenika, ko i način izbora udžbenika u školama mora da bude mnogo preciznije i kvalitetnije zakonski uređen.
U svom izveštaju agencija konstatuje da su „rokovi predugački, doprinose neefikasnosti već komplikovane procedure i otvaraju mogućnost za pojavu korupcije”, kao i da „zakonom nisu predviđeni kriterijumi na osnovu kojih škole biraju.
Glas su nedavno podigli i roditelji učenika, koji su agenciji, prosvetnim vlasima i medijima poslali pismo u kojem navode da izdavači udžbenika čak i otvoreno i javno, na svojim internet-prezentacijama i katalozima, nude mito u vidu raznih poklona (mape, torbe…), kako bi se škola opredelila baš za njihova izdanja, zbog čega roditelji plaćaju skuplje, a lošije udžbenike.
U školama, s druge strane, tvrde da se odluke o udžbenicima donose samo na osnovu kvaliteta školskih knjiga, dok u izdavačkim kućama objašnjavaju da je ovaj način poslovanja uobičajen u svetu i da je reč o poklonima koji olakšavaju rad u nastavi.
