Ovde ne sede razmažena deca bogatih roditelja koja ne moraju da uče jer im školarina od nekoliko hiljada evra garantuje svedočanstvo, tvrde u Zajednici privatnih srednjih škola
Srednja škola za ekonomiju, pravo i administraciju (Foto iz arhive škole)
U Srbiji radi 46 privatnih srednjih škola i desetak osnovnih, koje pohađa oko 4.000 đaka. Većina se nalazi u Beogradu i Novom Sadu, a školarina je od hiljadu do 7.000 evra, u zavisnosti od toga da li su uračunati i udžbenici, ishrana, smeštaj, prevoz… U javnosti se najčešće smatra da u klupama ovih škola sede razmažena deca bogatih roditelja i da se uz vrlo visoku školarinu automatski dobija i svedočanstvo.
Nikola Tesla, predsednik Zajednice privatnih srednjih škola i direktor Evropske poslovne škole „Milutin Milanković”, i Mirko Sarić, potpredsednik Zajednice i direktor Srednje škole za ekonomiju, pravo i administraciju, kažu da je Zajednica privatnih srednjih škola osnovana upravo sa željom da se razbiju ove predrasude.
– Naša ideja je bila da kroz Zajednicu skrenemo pažnju javnosti na način na koji radimo. Ponekad se o privatnim školama govori u negativnom kontekstu, u smislu da tu nema ozbiljnog rada. Mi se, naprotiv, trudimo da pružimo što veći kvalitet, a ne da radimo neodgovorno i površno, jer sve će nam se to sutra vratiti kao bumerang – priča profesor Tesla (inače nuklearni fizičar, u rodu sa slavnim naučnikom).
U školama se zato formiraju odeljenja do 20 učenika, đaci dobijaju lap top i udžbenike, putem interneta mogu da prate nastavu, a roditelji đake u školi, učenici učestvuju u sekcijama, takmičenjima, humanitarnim aktivnostima… Mnogi đaci su uspešni sportisti, već i u međunarodnim okvirima jer ima odgovara ovakav način rada. Na čelu ovih škola su mahom nekadašnji dugogodišnji direktori državnih škola, kažu sagovornici, a kroz Zajednicu se podižu standardi i kontroliše rad.
– Roditelj, ukoliko je nezadovoljan, može da nam se obrati i zato je i savet roditeljima kada upisuju decu da se raspitaju koja škola je u Zajednici. Nećemo da dozvolimo da neko loše radi, zato je u našem udruženju samo desetak škola. Mi do sada nismo imali problema, ali smo imali informacija da neke škole van Beograda štancuju diplome, da rade van svog sedišta i mi tu nismo ništa mogli da uradimo – ističe Nikola Tesla.
On kaže da je prednost privatnih škola upravo u manjem broju učenika. Po njegovim rečima, postoje tri kategorije đaka: odlični, koji žele da zadrže taj trend pa upisuju privatnu školu zbog dobrih uslova, zatim tu su „mede” – đaci koji su „uspavani” u osnovnoj školi, a koji se ovde „bude”, motivišu i usmeravaju, a treća kategorija su deca kojima je nedostajao jedan ili dva boda da se upišu u željenu školu, pa silom prilika upisuju privatnu da bi se ipak školovali za određeno zanimanje.
– Potpuno je isti upis kao i u državnim školama, s tim što se ne gleda samo broj bodova, već se obavlja i razgovor s detetom i roditeljima. Ne upisujemo baš svakog ko nam se javi. Mi im objašnjavamo da ovo nije škola u kojoj ne mora da se uči, da ovo nije igraonica bez obaveza i predstavljamo školu u pravom svetlu, a onda nekim dodatnim anketama proveravamo sklonosti učenika. Mi smo, recimo, u mojoj školi doneli odluku da nećemo da prihvatamo đake ispod 60 ili 70 bodova, zavisno od smera, ali i tu smo fleksibilni, jer ni ti bodovi nisu uvek pravo stanje stvari – objašnjava Sarić.
Sagovornici kažu da se trenutno sve škole suočavaju s problemom manjka đaka, kao posledica ekonomske krize.
– Prošle godine je bilo 18,5 učenika po odeljenju, ali zbog ekonomskih neprilika, jedan broj učenika u starijim razredima nije bio u mogućnosti u septembru da nastavi školovanje. Roditelji su se našli u drugačijoj poziciji gubitkom posla ili gašenjem firmi u kojima su radili i sada je prosek u odeljenju malo više od 15 đaka, što školu dovodi na ivicu opstanka – priča Sarić i dodaje da problemi nastaju i za dete kada pređu u državnu školu jer obično bude 36. u odeljenju, jer je jasno o kakvom je kvalitetu nastave tu reč.
Iako škole imaju svoje 24-časovno obezbeđenje, bilo bi dobro kada bi dobili školskog policajca, kao i državne škole, kažu sagovornici. Zatim, nastavljaju, iako je stručno usavršavanje zakonska obaveza nastavnika, nastavnicima nisu uvek svi seminari dostupni. Problem je i to što škola nema nikakvih subvencija od države kada zaposli mladog nastavnika, a plaća mu pripravnički staž i polaganje licence, što je u državnim školama u nadležnosti lokalnih samouprava.
———————————————-
Prosvetni inspektori u redovnoj kontroli
U Republičkoj prosvetnoj inspekciji kažu da privatne škole uglavnom posluju ozbiljno, jer se trude da privuku nove đake. Kontrola je redovna, a primećeno je da privatne škole brže ispravljaju nedostatke koje uoče inspektori, nego što to čine državne. Do sada je samo prva otvorena privatna škola izgubila dozvolu za rad, a nijedna druga nikad nije kažnjena.
Sandra Gucijan
