Ђацима практично дата законска могућност да на часове долазе по свом нахођењу и са њих одлазе кад год им падне на памет, а да ипак положе разред, сматрају наставници и директори. Бежање је вид саморастерећења од превеликих захтева, кажу психолозиНа једном од лани одржаних семинара за просветне раднике овдашњи учитељи и наставници имали су прилике да слушају о организацији школа на западу. Предавач је, између осталог, споменуо да је најтежа дисциплинска мера којом ученик може да буде кажњен удаљавање из школе на неколико дана.
– Наши ђаци ову казну дочекали би оберучке. За њих би то била награда, спонтано је прокоментарисао један од присутних наставника, што је било пропраћено одобравањем већине присутних колега.
Изостајање ученика са часова проблем је са којим овдашње школе, нарочито средње, никако не успевају да се изборе, нарочито након што је последњи Закон о основама система образовања и васпитања ступио на снагу. Он је, сматрају наставници и директори, ђацима практично дао могућност да на часове долазе по свом нахођењу и са њих одлазе кад год им падне на памет, изостају оправдано и неоправдано колико год им је воља, а да ипак положе разред.
Родитељи саучесници деце
Колико је овај проблем узео маха можда најбоље илуструје пример из једне од овдашњих средњих школа, у којој су ђаци само у току једног полугођа изостали са преко 150.000 часова! Број изостанка подељен са бројем ђака школе говори да је у просеку сваки ђак са наставе, што оправдано, што неоправдано, био одсутан равно три недеље и то у току само једног полугодишта.
Иако је у Закону о основама система образовања и васпитања као прва обавеза ученика наведено редовно похађање наставе, она се у даљем тексту поприлично релативизује. Тако ученик за неоправдано изостајање најпре добија укор разредног старешине, па одељенског већа, па ако и даље настави да се понаша у истом маниру, наставничког већа, па га, на крају, прекорева директор и све тако док не наређа 35 неоправданих. Највећи проблем је што ни са толико неоправданих изостанака ученицима озбиљно не прети истеривање из школе.
– Да би ђаке истерали из школе требало би да, поред изостанака, направе још неки тежи прекршај. Наравно, на све то они имају право да се жале и то је заврзлама у коју нико не жели да улази. Истина је да се избацивање из школе предузима само као крајња мера, када се са учеником заиста не може изаћи на крај, никада само због неоправданих изостанака. Међутим, и у тим случајевима редовно се дешава да после жалбе просветним инспекторима дете буде враћено у школу. Ђаци, наравно, све то знају и зато су охрабрени да се понашају ноншалантно, каже професорка у једној од крагујевачких средњих школа.
Елиминисање претње избацивањем избило је школама последњи адут из руке. У борби са изостајањем, кажу директори школа, не помажу много ни родитељи, чак су многи од њих постали саучесници деце, набављајући им и лажна оправдања или долазећи са бесмисленим изговорима.
– Мајка једног ученика, који хронично закашњава на први час, чак ме је прекорила што прва смена прерано почиње! Њено дете, међутим, на први час није долазило ни у другу смену, каже директорка Прве крагујевачке гимназије Славица Марковић.
Иако у овој школи проблем није толико раширен, мањи део ученика ипак злоупотребљава „ширину“ коју је закон дозволио.
– Код мањег броја деце у питању је заиста тренутни проблем у школи, породици или приватно. Одељењске старешине и психолог, који се обавезно укључује у рад са дететом, одмах то препознају. На жалост, код већине оних који изостају ни после разговора са разредним старешином, психологом, па и са мном на крају, ништа се не мења. Изостајање је најчешће повезано са лошим успехом у школи, међутим, има и одличних ђака који калкулишу, изостају из школе како би боље научили градиво и добили одличне оцене. Ипак, много већи проблем код изостајања је што у тим ситуацијама ни родитељи ни ми у школи заправо не знамо где је дете и шта оно за то време ради, објашњава директорка Прве крагујевачке гимназије.
Разредни испити – масовна појава
У Првој техничкој школи ситуација је много драматичнија. Анализа броја изостанака која је недавно рађена је, по речима Биљане Шиповац, директорке ове школе, поражавајућа, поготово ако се узме у обзир на стотине разговора са ђацима и одељењским старешинама који су током године обављени.
– Успех у школи у многоме је повезан са изостајањем. Дешава се, чак, да ученици који средином дугог полугођа схвате да ће имати јединицу из неког предмета намерно почну да изостају како би по завршетку школске године изашли на разредни испит уместо да чекају поправни у августу, каже Биљана Шиповац.
Закон, наиме, даје могућност ученику који је са трећине часова неког предмета оправдано одсуствовао и при том добије негативну оцену да по завршетку школске године полаже разредни испит. Ова могућност дата је и ученицима који уложе жалбу на оцену и у случају да је позитивна, па су разредни испити у средњим школама, уместо изузетка резервисаног за ученике са озбиљним здравственим проблемима, постали готово масовна појава. Ово практично отвара могућност да ђак не долази у школу читаву годину, појави се месец-два пред крај и тражи да полаже разредни испит из свих предмета.
На питање на који начин се боре против проблема који је узео размере епидемије, обе наше саговорнице одговарају слично. Прва мера су, свакако, разговори са децом. Ту су разредне старешине, психолошко-педагошка служба, на послетку и оне као директорке. Иако ученицима смањење оцене из владања не значи бог зна шта, и ове могућности ће се доследно придржавати.
– Ове године заиста ћемо бити доследни. Ђацима који су током године неоправдано изостајали биће смањене оцене из владања и то ће бити евидентирано у сведочанствима, каже Славица Марковић.
Кампањско оцењивање
Да је изостајање проблем овдашњих средњих школа говори и део истраживања о оптерећености ученика основних и средњих школа које је лани спровео Актив стручних сарадника Крагујевца. Попис изостанака из школских дневника основних и средњих школа показује да деца узраста од првог до четвртог разреда у током године у просеку изостану са 44 часа, што је, најчешће, због здравствених проблема. У вишим разредима основне школе број изостанака се пење на 72, док је изостајање највеће у средној школи – 91 годишње.
Психолози и педагози који су спровели ово истраживање сматрају да изостајањем из школе деца покушавају да се растерете од превеликих захтева. Средњошколце, учеснике овог истраживања, највише опререћује кампањско оцењивање и чињеница да истог дана морају да одговарају више предмета.
Настава у школама организована је тако да наставници испредају десетак лекција, а онда крену са пропитивањем и контролним вежбама. Управо моменат када крене пропитивање заправо је онај када су учионице полупразне.
У чињеници да је процењивање успешности потпуно одвојено од процеса учења, а оцењивање кампањско, саветник Школске управе Бранислав Јовановић види срж проблема изостајања ученика са наставе.
– Оваквим начином организовања наставе деца су доведена у позицију да одједном савладају испредавано градиво и онда је изостајање најлакше решење. Проблем се јавља већ на почетку школске године. Наиме, поле дужег периода одмора, односно летњег распуста, деца долазе у школу и креће се са предавањем. Мало ко почиње одмах да учи, а ни сам процес наставе их на то не тера.У проблем упадају када на ред дође испитивање. Врло мали број ученика успева да све надокнади, каже Јовановић.
Казне, нити претња избацивањем из школе, по његовом мишљењу, нису решење. Решење је заправо промена начина рада наставника. Провера знања требало би да буде део процеса учења, интегрални део часа на коме наставник предаје. При том, пропитивање треба организовати у потпуно другачијој атмосфери, кроз разговор, пружање могућности ученицима да искажу своје мишљење, чак и образложе како су дошли до можда погрешног одговора и пружање подршке ђацима који имају проблема са учењем. Не мора, каже наш саговорник, ни сваки одговор ни сваки тест да се оцењује, пошто циљ учења њије оцена већ усвајавње одређених знања.
У таквој атмосфесри изостајање са часова било би и за наше ђаке казна, а не награда.
Пише Марија Обреновић
„Крагујевачке“
