Studenti i profesori predložili izmenu doktorskih studija
Na doktorskim studijama u Srbiji trenutno je oko 5.000 akademaca (277 na privatnim univerzitetima), a najviše u oblasti tehničko-tehnoloških (35 odsto) i društveno-humanističkih nauka (29 procenata). Većina svoju budućnost ne vidi u svojoj zemlji. Kažu da imaju loše uslove za rad, da nemaju mogućnosti odlaska u inostranstvo na međunarodne skupove, muku muče i sa visokim školarinama, a najveći problem su im „nevidljivi” mentori.
Ovako govore mlade nade naše nauke, a njihove odgovore i ove godine sakupilo je Udruženje studenata doktorskih studija i mladih istraživača Srbije i predstavilo ih u Novom Sadu.
– Pod jedan je problem finansiranja – neophodno je da država reši ovo pitanje, tako što se neće upisivati studenti koji nemaju unapred rešeno finansiranje. Ideja je da se deo studenata finansira kroz projekte, deo da dobije školarinu (da to bude 1.500 mladih do 2020. godine), a deo će se samofinansirati. Studenti ne očekuju i ne traže velike pare, školarina obezbeđuje egzistenciju, jer ako je velika – student će se provoditi, a manje studirati, a ako je mala, moraće da radi i opet će da trpe studije – kaže Slobodan Radičev, predsednik Udruženja.
Primećeno je i da se retko do doktorata dolazi za dve-tri godine, kako bi trebalo po zakonu, već da je prosek četiri, pet i šest godina. „Evo, od 200 mojih kolega, ja znam samo jednog koji je diplomirao na vreme, a pri tom, mentor mu je bio iz Kanade!”, kaže naš sagovornik.
Mnogo je diskutovano o mentorskom radu, jer je većina studenata upravo mentorstvo označilo kao ključni problem doktorskih studija. To što se većina studenata sastaje s mentorom manje od jednom mesečno, razlog je i što studiranje traje duže nego što bi trebalo.
Radičev, koji je na doktorskim studijama na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu, kaže i da su se studenti založili za to da bude što više programa na engleskom jeziku i da je trenutno veliki problem što se doktorska disertacija na većini fakulteta u zemlji radi samo na srpskom jeziku, kao i što ne postoji baza disertacija. To, po njihovom mišljenju, sprečava masovniji dolazak stranih studenata, s jedne strane, Srbija bi bila vidljivija i u evropskoj nauci.
Akademci su se kao i u prošlogodišnjoj anketi požalili i na loše uslove za istraživanja, to što nemaju dovoljno predavanja i što su ona na nivou koji ne priliči doktorskim studijama.
Dr Vera Dondur, predsednica Nacionalnog saveta za naučni i tehnološki razvoj, kaže da u poređenju sa Evropom zaostajemo po broju studenata, profesora i doktoranada, a katastrofalna je i starosna struktura nastavnika. Za nekoliko godina se očekuje velika smena generacija, a pitanje je u pojedinim oblastima da li ćemo imati dovoljno novih profesora.
– U EU je 38.000 studenata na milion stanovnika, a u Srbiji je 34.000, odnosno 8.200 diplomiranih, naspram 4.500 u našoj zemlji. Kada uporedimo procenat profesora starijih od 50 godina po zemljama, a prosek je oko 38 odsto, Srbija je na ubedljivo prvom mestu sa gotovo 60 odsto – kaže profesorka Dondur.
Kada se poredimo sa Evropom, loši smo i u oblasti doktorskih studija: mi imamo 680 studenata doktorskih studija na milion stanovnika, a EU 1.050, dok je kod diplomiranih doktoranada taj odnos još gori – 390 (EU) na prema 70 (Srbija).
Po rečima dr Dondur, strategija države jeste da dostignemo 200 doktora na milion stanovnika, da naši univerziteti uđu na listu 500 najboljih na svetu, da u doktorske studije budu uključeni naši naučnici iz dijaspore i da upis bude u skladu sa istraživačkim kapacitetima i utvrđenim prioritetima naučnog i tehnološkog razvoja i zahtevima poslodavaca.
Sandra Gucijan
