Нереформисани универзитети, аматерски начин управљања појединим школама и факултетима и недовољно ослушкивање потреба друштва и привреде, део су домаћег образовног амбијента, који треба променити, сматра државни секретар Министарства просвете и науке Радивоје Митровић.
Митровић напомиње да је, уз жељу и обавезу да побољшамо образовање, неопходно да паралелно мењамо сопствено понашање и да „заборавимо на лењост и сујету“.
Он је у изјави Танјугу упозорио на могућност да Стратегија развоја образовања у Србији до 2020 која је пред усвајањем, у својој реализацији заврши у фиоци, управо због наше неодговорности.
„Морамо коначно бити самосвесни да не доносимо стратегију да бисмо се њоме хвалили или зато што нас је Европа на то натерала, него пре свега, себе ради“, рекао је Митровић.
Према његовим речима, Европа увелико размишља о повећавању конкурентности приликом избора у сва звања на универзитетима, укључујући
Већина наших факултета, међутим, не предузима никакве корективне мере, чак и када студенти неког професора оцене слабом оценом.
„Ако се сваке године не предузму конкретне и адекватне мере, не стимулишу добри и успешни наставници или у други план не помере они чијим резултатима рада студенти нису задовољни, стагнираћемо и тапкати у месту“, оценио је Митровић.
Логично је, како каже, очекивати да се факултети и универзитети понашају тржишно и друштвено одговорно и ако су „паметнији и стручнији“ од државе, друштво од њих тражи да у свакој конкретној области понуде решења и за себе и за своју државу, пореске обвезнике и грађане, да би свима било боље.
„То значи да наша научна и образовна елита треба да указује на све аномалије у друштву и у образовању, да понуди решења, привуче средства привреде и асоцијација, нове инвестиције и донације. Тиме ће допринети побољшању угледа и факултета и универзитета.“
Уз подсећање да су се наши универзитети у расправи о стратегији развоја образовања понашали прилично инертно, Митровић је указао да је веома важно да универзитети буду интегрисани, да факултети мењају и побољшавају наставне планове и програме.
Тиме ће, како каже, конкурентнији и успешнији и постајати истински генератори сопственог развоја и развоја друштва у целини.
Ипак, и поред овако лошег стања, одређени продори у свет су већ направљени, рекао је Митровић, надајући се да ће у августу Универзитет у Београду бити уврштен на престижну Шангајску листу 500 одабраних светских универзитета.
У суштини, уместо да се међусобно оптужујемо и расправљамо шта је било и ко је крив, дошло је време да престанемо да пружамо отпор свему новом и да понудимо оригиналне програме и изнедримо људе који ће то да реализују.
„У супротном, остаћемо ту где сада јесмо, а то ће реално бити још гора позиција на лествици светског развоја, закључио је Митровић.
РТВ
