NIS27

Више од 60 одсто нишких матураната, које је недавно анкетирала агенција „Лубрис”, планира да одмах оде у иностранство.Шта планирају и како ће се пред наредни упис на факултете определити средњошколци из Ниша и околине, који су овог пролећа на матури? На ово питање потражила је одговор нишка маркетиншка агенција „Лубрис”, кроз анкету у којој је учествовало скоро хиљаду матураната. Најкраће речено резултати су поражавајући и представљају велико упозорење.

Само 12 одсто матураната који су учествовали у нашој анкети има чврсто опредељење да своје образовање настави студијама на неком домаћем факултету и после тога остане да ради и живи у Србији. На другој страни, пак, 61 одсто свршених средњошколаца спремно је да одмах оде у неку развијену земљу на западу Европе или у Америку, а њих 27 одсто је у дилеми – на питање да ли би остали у Србији, или отишли у иностранство изјаснили су се да би „можда” напустили своју земљу. Наша је намера била да видимо за које се факултете матуранти одлучују, шта им је најзанимљивије и најинтересантније за студије и зашто би баш одређену науку изабрали, рекао је Здравко Стојнић, из „Лубриса”.

Они који би остали да студирају и раде у земљи највише би се определили за студије на Медицинском или Економском факултету, јер сматрају да би тако најбрже дошли до радног места и доброг посла. Иако се медицина најтеже уписује, матуранти би најрађе њу студирали, чак 31 одсто, јер написали су, имају информације да се ипак не чека много на запослење у здравству. Око 29 одсто матураната се опредељује за студије на Економском факултету, очекивања су да ће стране инвестиције и велики број страних и домаћих банака допринети отварању нових радних места и да ће се лакше са дипломом економисте пронаћи посао у Нишу и Србији. За запослење у Србији, према резултатима анкете, добро би било имати и диплому Машинског или Електронског факултету, а донекле и диплому правника. Само 13 одсто учесника анкете определило се за остале факултете сматрајући да и са дипломама које стекну у Нишу, или неком другом универзитету у Србији, могу да се запосле.

Од оних који планирају да одмах оду из Србије у иностранство, истиче Стојнић, 29 одсто анкетираних жели да упишу студије електронике, која се, према њиховим сазнањима највише тражи и признаје у Западној Европи, али ништа мање је младих који сматрају да би ван Србије лако дошли до посла као машински инжењери и зато планирају да студирају машинство – 27 одсто. Уз знање енглеског, немачког или француског језика, могуће је, рекли су нишки матуранти, пронаћи добар посао у иностранству и са дипломом Правног или појединих група на Филозофском факултету.

Т. Тодоровић