МНОГЕ ЂАЧКЕ КЛУПЕ ОСТАЈУ ПРАЗНЕ

U subotu završen drugi krug za upis učenika u u srednje škole. Gužve u Beogradu, u ostalom delu zemlje manje interesovanje. Navala na smer za kuvare

 

ČITAVE učionice u pojedinim školama ostaće od septembra puste. U subotu je završen drugi upisni krug u srednje škole, a mesta je ostalo napretek. Prvake je čekalo 86.000 slobodnih mesta u školama, a najavljeno je iz Ministarstva prosvete i nauke da će malu maturu polagati oko 80.000 đaka. Kada su prebrojane prijave, na test je izašlo oko 78.000, a na kraju je upisano još manje od tog broja. Oko 3.000 osnovaca nije ni polagalo malu maturu, kažu u Ministarstvu.

Situacija je najviše zabrinjavajuća u istočnoj Srbiji. Ove godine ostalo je mesta čak i u gimnazijama i u ekonomskim školama, koje su godinama među najtraženijima. U Zaječaru je na pojedinim smerovima Mašinske škole upisano po troje-četvoro đaka. U Majdanpeku samo jedno odeljenje u ukupno tri srednje škole je popunjeno. Neka nisu uspela da privuku nijednog učenika, pa neće ni biti školovanja tog profila.

U Kladovu slična situacija – predviđeni broj prvaka prijavio se samo za dva odeljenja. U Boru čak ni gimnazija i ekonomska škola nisu popunile sva odeljenja, a u Negotinu je predviđeno interesovanje bilo samo za gimnaziju.

Dok se u Beogradu na jedno mesto na smeru za kuvara i konobara javljalo po nekoliko učenika, čak više od prošlogodišnjih sedam, u Žagubici, recimo, primljen je samo jedan konobar i deset kuvara.

– Gužva je bila samo u velikim gradovima, poput Beograda, Novog Sada, Niša ili Kragujevca. A na istoku Srbije, nažalost, mnogi smerovi neće imati ni minimum učenika – objašnjava za „Novosti“ Bogoljub Lazarević, pomoćnik ministra prosvete. – Prvi put se dešava da su ponegde i gimnazije i ekonomske škole ostale nepopunjene. Sve je to posledica manjeg broja dece sa kojim se suočavamo svake godine.

Procene su demografa da se godišnje u Srbiji ugasi jedna velika škola.

Čak i tamo gde ne manjka učenika, postoje profili, poput građevinskih, koji se nikad ne popune. Ne pomažu ni stipendije građevinskih firmi, niti obezbeđena mesta u domovima. Tako se u oba upisna kruga ove godine za tri smera Građevinske škole u Beogradu, za stakloresca, krovopokrivača i polagača obloga, nije prijavio nijedan učenik. Po dvoje se prijavilo za montera suve gradnje i armirača.

A posle prvog kruga, od đaka koji su polagali maturu, 2.952 su ostala neraspoređena. Oni su pisali drugu listu želja, a u subotu su se i upisali u škole u koje su raspoređeni. Međutim, neki su i odustali.

– Upisalo se još oko 2.500 učenika, a 500 se nije ni pojavilo – kaže Lazarević.

– Oni verovatno nisu ni zainteresovani da uče u školama u koje su raspoređeni. Možemo samo da pretpostavimo da će ti učenici da upišu neke od privatnih srednjih škola, a možda neće ni da nastave školovanje. Ministarstvo još nema podatke o broju đaka koji će u septembru krenuti u privatne škole.

Mnogi učenici žalili su se ove godine na visoko postavljenu „lestvicu“ za upis. Na pojedinim smerovima donja granica podignuta je i više od deset bodova. Rekorder je Vazduhoplovna akademija u Beogradu, gde je u jednom odeljenju za upis bilo potrebno 18 poena više nego prošle školske godine. Tako su zbog loših kalkulacija, jer su računali na prošlogodišnju granicu, mnogi đaci sa velikim brojem bodova završili u školama koje nisu želeli.

A najveća navala bila je, kao i ranijih godina, na ekonomske i medicinske škole i gimnazije. Potpuni hit i ove godine bila je Turističko-ugostiteljska škola, posebno smer za kuvara.

MOLBE ZA PROMENU ŠKOLE

– BROJ molbi učenika koji bi da promene školu ili obrazovni profil nije veći ove godine. Za prvih nekoliko dana stiglo nam je stotinak ovakvih molbi, što je uobičajen broj – kaže Bogoljub Lazarević. – Ova pitanja rešavaju se u drugoj polovini avgusta, a roditelji i đaci moraju i sa direktorima škola da vide da li postoji kapacitet da neko dete bude naknadno primljeno.

Ivana Mićević