Za razliku od kolega s drugih evropskih univerziteta, naši studenti često završavaju fakultet puni znanja, ali bez dana prakse i s retkim ponudama za posao
Vrdnik – Ivana Nešković iz Kragujevca sigurno ne bi mogla da studira organizacione nauke da nije bila na budžetu. Završila je gimnaziju, živi u trokrevetnoj sobi u studentskom domu, a izdržava se zahvaljujući raznim stipendijama.
Aleksandar Rankov kaže da je ljubav prema elektrotehnici nasledio od oca i dodaje da na ETF-u ostaje malo vremena za neke druge stvari osim za učenje. Kaže da želi što pre da završi studije i potraži posao. Njegova sestra bila je student generacije na istoriji umetnosti i još čeka posao.
Tanja Božić, s Ekonomskog fakultetu u Novom Sadu, trenira kajak. Jovan Turanjanin, s Elektronskog fakulteta u Nišu, priznaje da „živi na internetu” 20 sati dnevno. Miloš Maksimović je poznat kao autor tridesetak skripti na beogradskom Fakultetu organizacionih nauka. Jelena Bajšić s Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu sluša džez i kad uči i kad spava. Živan Marinković studira marketing u Subotici, svira gitaru, uči italijanski i igra fudbal.
Među njima su polaznici Petnice, oni koji su pokretali časopise i veb sajtove, bili aktivni u pozorištima, neki od njih su volonteri, drugi aktivni u studentskim organizacijama… Neki od njih priznaju da su pravi kampanjci kada je reč o učenju i da su u stanju da za četiri nedelje daju tri ispita. Listom svi kažu da je, za razliku od univerziteta u Evropi, najveća mana našeg visokog školstva što na fakultetima nemaju dovoljno prakse i gotovo nikakav kontakt s kompanijama tokom studiranja, tako da su prinuđeni da po diplomiranju obijaju pragove ili godinama čekaju na posao, osim ako pre toga ne odu u svet.
Svi oni su finalisti ovogodišnjeg, šestog po redu, konkursa „Budi Vip student”, koje smo zatekli prilikom poslednje faze eliminacije u Vrdniku. Njih 40 najboljih ima indeks univerziteta u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu, sa prosečnom ocenom – 9,24.
– Od 2007. godine bilo je više od 900 prijava, 96 studenata je nagrađeno stipendijama i letnjom praksom u kompaniji, a 14 je dobilo posao. Jedan od osnovnih uslova za sve prijavljene bio je da su apsolventi državnih univerziteta i da imaju visok prosek. Ove godine konkurisalo je 108 studenata, a od ovih 40, do kraja aprila izabraćemo 20 najboljih koji će biti nagrađeni stipendijama – objašnjavaju organizatori, Ivan Marković i Ivana Matović.
Tokom dva dana, akademci, koji se nisu ranije poznavali, bili su podeljeni u timove i pred budnim okom žirija, profesora univerziteta i menadžera, kroz niz radionica i studija slučaja koji su predstavljali na odličnom engleskom jeziku, pokušali da nauče da igraju u timu, da odgovore na pritiske i da se pri tom izbore za plasman u 20 odabranih.
Jedan od njih je i Đorđe Petrović, koji je kao dobitnik stipendije Evropske unije „Erasmus Mundus” trenutno na razmeni na Slobodnom univerzitetu u Amsterdamu, jednom od najstarijih u Holandiji.
– Tamo se radi mnogo više, intenzivnije uči, imamo bukvalno svakoga dana domaće zadatke, kao u srednjoj školi. Ovde te,od momenta kad upišeš studije, fakultet povezuje s kompanijom, a istovremeno, na fakultetima u Srbiji gotovo da i nema prakse, da ne govorim o tome kako učimo predmete koji ne postoje ili su prevaziđeni u EU – priča Petrović.
U Amsterdamu živi u studentskom domu koji, zahvaljujući stipendiji, plaća 450 evra, što je, dodaje, skupo i za tamošnje studente. Većina akademaca koji nisu iz Amsterdama svakog dana putuje na fakultet, što je moguće u zemlji u kojoj vozovi idu u minut, imaju internet i besplatnu kartu za studente. Petrović na fakultet ide biciklom i svakog dana prelazi oko 14 kilometara.
On kaže da svoju budućnost ipak ne vidi u Holandiji i nada se da će mu, kad se bude vratio da diplomira na FON-u, priznati predmete koje je tamo slušao i da će u Srbiji dobiti priliku za posao.
– Glavni razlog što se većina studenata ovde prijavila jeste što na fakultetima nema dovoljno prakse – potvrđuje i studentkinja ekonomije iz Beograda Ivana Koprivica. Ona priznaje da uči kampanjski, pa joj tako ostaje slobodnog vremena za izlaske i pozorište, ali dodaje da njena generacija retko sebi može da priušti putovanja u inostranstvo i da uglavnom odlaze na letovanja u okolnim zemljama poput Grčke.
Ivana Glišić, s Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu, poručuje na kraju svojim mlađim kolegama da koriste ovakve prilike i da se,umesto da sede i čekaju posao, prijavljuju na ovakve konkurse. Možda neće dobiti posao ili stipendiju, ali će sigurno dobiti iskustvo koje se, nažalost, na fakultetu retko stiče.
