Због укидања предметне наставе, наставници физичког остали без норме. – Неадекватном наставом угроженo здравље малишана
Ђаци нижих разреда често губе због „важнијих“ предмета
У најновијем пребројавању вишка просветних радника, посебно су се „на удару” нашли наставници физичког васпитања. Наиме, када је прошлог лета уредбом укинуто финансирање предметне наставе у нижим разредима, „дифовци” су остали без норме. Зато је Удружење педагога физичке културе пресавило табак и од Националног просветног савета (НПС) затражило да подржи њихов предлог да се наставницима поново врате часови са ученицима трећег и четвртог разреда.
– Ово превазилази уобичајени синдикални проблем. Није овде спорно да ли ће са ђацима радити професор физичког васпитања или учитељ, већ у томе како наша деца одрастају. Наш начин живота утиче да деца немају довољно редовне физичке активности која им је потребна за раст и развој, што проузрокује неправилан став, лоше држање, вишак килограма – објашњава за наш лист професор др Душан Митић, представник Друштва педагога физичке културе у НПС и декан београдског Факултета спорта и физичког васпитања.
Професор додаје да ово није само српски проблем, већ да решење покушава да пронађе читава Европа, као и Америка и да је америчка здравствена организација препоручила да деца морају да имају систематску редовну физичку активност сваки дан најмање један школски час.
– Код млађег школског узраста то стоји у наставном плану и програму, али је реалност да се часови физичког васпитања у школама у Србији не реализују у прописаном обиму ни интензитету. Учитељи нису мотивисани за рад, врло често се час замени неким другим часом који је „важнији”, довољно је да падне мало кише па да се час уопште не одржи, да не говоримо о томе да у школама нема правог простора за вежбање – каже Душан Митић.
Решење за овај проблем професори виде у локалној самоуправи, односно да општине и градови прихвате обавезу коју држава неће. Неки градови већ су преузели на себе плаћање ових наставника, баш зато што су увидели колико је то важно за развој деце, напомиње проф. Митић.
На наше питање да ли имају податке о томе колико је прекобројних професора, наш саговорник одговара одречно, а у Министарству просвете и науке још није позната ни укупна цифра просветних радника који су технолошки вишак.
У Унији синдиката просветних радника кажу да знају да је најалармантнија ситуација у Нишу. Владимир Златановић из нишке Гимназије „9. мај” каже да је у овом крају ситуација јединствена у Србији по броју нових наставника и да ће их сигурно бити на стотине када се подвуче црта у Министарству просвете.
У документу који ће бити достављен Националном просветном савету за прву наредну седницу, читамо да је читав проблем настао када су Упутством за израду финансијских планова за школску 2010/11. годину школе информисане да се физичко васпитање у нижим разредима неће финансирати као предметна, већ се враћа као разредна настава.
– Уколико предметна настава почиње у петом разреду основне школе, професор физичког васпитања, уместо да планира рад и реализује програм с обзиром на вертикално повезивање наставних садржаја од првог до петог разреда, често започиње са програмом, који је требало реализовати у првом разреду основне школе. У тим случајевима, без довољно претходно стечених знања и умења, ученици са потешкоћама савладавају садржаје предвиђене за више разреде основне школе. Ученици, а нарочито ученице се, и из тих разлога, ослобађају од наставе физичког васпитања, а професори физичког васпитања, који морају да надокнађују ненадокнадиво, неретко губе мотивацију за рад – каже Душан Митић.
Наставници такође подсећају и да је држава недавно донела Уредбуо Националном програму превенције, лечења и контроле кардиоваскуларних болести у Републици Србији до 2020. године. У овом документусе наводи да 33,6 одсто одраслог становништва пуши, да 46,5 процената има хипертензију, 40,3 одсто свакодневно или повремено конзумира алкохол, 18,3 одсто је гојазно и 74,3 процента није довољно физички активно.
Сандра Гуцијан
