Treba vam inspekcija koja ne samo da ocenjuje poštovanje propisa, već i podstiče unapređivanje kvaliteta škole, kaže Grejem Donaldson

Grejem Donaldson Foto Z. Kršljanin

Cilj prosvetne inspekcije nije da traži slabosti u određenoj školi, već da uspostavi ravnotežu između onoga što je dobro, u čemu je škola jaka, i onoga u čemu je slaba, što treba da unapređuje. Inspekcija se ne obavlja nad školom, već sa školom. Ovako na ulogu prosvetne inspekcije u obrazovnom sistemu gleda Škotlanđanin Grejem Donaldson iza kojeg je dugogodišnje iskustvo u ovoj oblasti: od 2002. godine obavljao je funkciju šefa Inspektorata obrazovanja, savetnik je vlade Škotske u svim aspektima obrazovanja osim univerzitetskog i predsednik Stalne međunarodne konferencije inspektorata (SICI). Ova organizacija proslavila je prošle godine 15. rođendan, a odnedavno i Srbija je njen član.

– Osnivači su bili inspektorati Škotske, Engleske, Danske, Francuske, Portugala i Češke. Sada imamo tridesetak zemalja članica i to u rasponu od Švedske i Norveške sa severa Evrope, do Portugala i Italije i Srbije. Iz vašeg regiona Rumunija i Albanija su članovi. Međunarodna konferencija inspektorata je osnovana sa idejom da inspektorati različitih zemalja razmenjuju informacije o praksi i uče jedni od drugih. Izrasli smo od relativno male do značajne organizacije koja pokriva veći deo Evrope – kaže Donaldson.

Osnovni cilj je osnaživanje prosvetne inspekcije zemlje članice, kroz godišnje i međunarodne seminare, obuke, obezbeđivanje stručnjaka koji će raditi na obuci prosvetnih inspektora, konsultantsku podršku, pri čemu inspektorati koji su posebno jaki u određenoj oblasti pomažu članice koje istu oblast tek treba da razviju.

– Jaka prosvetna inspekcija može da podigne nivo škole od zadovoljavajućeg do dobrog, ali ako želite da podignete školu od dobre do odlične ili sjajne treba vam drugačija vrsta inspekcije – ona čiji se rad ne sastoji samo u ocenjivanju poštovanja pravila i propisa, već koja podstiče unapređivanje kvaliteta škole. Jedan od glavnih principa inspekcije u Škotskoj je da počnete sa onim gde je škola, da ne dolazite sa predrasudama ili unapred formiranim mišljenjem kako ona treba da izgleda. Počinjete od onoga gde je škola i pokušavate da je pomerite napred, učinite boljom – ističe Donaldson.

Škotska prosvetna inspekcija poslednjih 20 godina usredsređena je na razvoj kriterijuma koji se koriste u samovrednovanju škole, kao i u spoljnoj evaluaciji od strane inspektorata. Ti kriterijumi sadržani su u dokumentu „Koliko je dobra naša škola?”, u kojem su opisana 32 indikatora kvaliteta. Takođe, od 1983. godine svaki izveštaj prosvetnog inspektora objavljuje se i dostupan je javnosti, tako da roditelji, na primer, mogu dobiti podrobne informacije o školi.

– Postoji ogromna razlika između Engleske i Škotske u načinu predstavljanja ovih izveštaja. U Engleskoj je akcenat na pravljenju tabela, davanju ocena, rangiranju škola, dok u Škotskoj ti rezultati služe da ispričaju priču o određenoj školi, da opišu kako je vide inspektori – objašnjava Donaldson.

Ocenjivanju su podložni i sami prosvetni inspektori – posle svake posete školi škotski inspektorat traži od obrazovne ustanove da vrednuje inspekciju, kako je bila sprovedena, da li je pomogla školi. Podaci se koriste za unapređivanje službe, a prosvetni inspektori svake godine provedu između 10 i 15 dana na usavršavanju.

– Insistiramo na razvijanju društvenih veština, komunikativnosti, prosvetni inspektor ne sme biti namrgođen jer već sam njegov dolazak u školu čini zaposlene nervoznim. On treba jasno da stavi do znanja nastavnicima da nije tu da izriče kazne i zastrašuje, već da radi sa njima. Insistira se i na sposobnosti da se napiše kratak, razumljiv izveštaj, ali koji obuhvata svu kompleksnost života i rada škole – kaže Donaldson.

 

J. Čalija