Око 500 ђака Бошњака у 12 огледних одељења, од припремног до гимназија, учиће нов предмет босански језик и књижевност, рекао је Танјугу председник Бошњачког националног већа Есад Џуџевић и најавио да ће и други предмети, попут историје, музичког, ликовног у једном проценту имати нове садржаје.
У Србији се овај језик зове бошњачки, у БиХ босански
„Практично ђаци ће слушати српски језик према постојећем распореду, плус четири, пет часова босанског језика“, рекао је Џуџевић и навео да ће бошњачки ученици добити додатак постојећем уџбенику историје са 15 одсто садржаја из националне историје Бошњака.
Такође, ликовном се придодају радни листови са 30 одсто новог садржаја, а из музичког додатних 60 процената лекција које се односе на културно наслеђе Бошњака.
Остали општи предмети, математика, физика, слушаће се на босанском од краја марта, рекао је Џуџевић и навео да је у току превођење тих уџбеника на босански језик.
Он је најавио да ће у априлу бити спроведена анкета међу родитељима у којој ће се опредељивати на ком језику ће њихова деца пратити наставу од септембра.
„Деца која се изјасне за босански, од 1. септембра слушаће српски језик и књижевност као нематерњи, са два часа недељно“, рекао је Џуџевић и најавио да ће босански предавати наставници који су до сада предавали српски, а у међувремену су завршили обуку и добили су сертификате.
Званично, у Србији се овај језик зове бошњачки, у БиХ босански, па и Бошњаци на југу Србије инсистирају на истом термину као у Босни.
Лингвистички и структурно босански и српски један језик, опасност од својатања „босанских“ књижевника
Национални просветни савет (НПС) је 5. фебруара донео одлуку о допуни Правилника о плану уџбеника са уџбеницима за наставу на босанском језику, а професор београдског Филолошког факултета Вељко Брборић истиче да су лингвистички и структурно босански и српски један језик, са извесним специфичностима.
„Стицајем политичких околности, термин босански пренео се на југ Србије. Да ли под притиском и чијим, не знам, али лингвистички ради се о једном језику“, рекао је Танјугу проф. Брборић, сматрајући да ће од овога сви имати штете, а највише они који свој језик прозову тако.
„Да ли ће студент који је један део школовања учио на босанском језику после моћи прећи на српске наставне планове и програме. Лингвистички, то није спорно, то је један језик, али биће проблем ако се буде инсистирало на посебним уџбеницима, плановима, програмима“, рекао је професор и указао на опасност од могућег својатања „босанских“ књижевника.
„Не може се једној држави забрањивати како ће свој језик назвати“
Први пут се босански језик званично помиње у Дејтонском споразуму 1995. године, где се каже да се документи објављују на четири језика, енглеском, хрватском, српском и босанском.
Тада су први пут у међународним оквирима званично употребљени термини српски, босански и хрватски језик, уместо српскохрватског, који се користио од 1918. године до последње деценије 20. века, када је распадом Југославије свака новоформирана држава остварила своју тежњу – да национално именује свој језик.
„Стварањем националних држава, неке од њих желе да свој језик преименују. То је легитимно право, не може се једној држави забрањивати како ће свој језик назвати“, наводи проф. Брборић.
„Није нужно да једна нација има свој језик“
Он подсећа да није нужно да једна нација има свој језик. У Европи и изван ње постоје нације које немају свој језик (Аустрија, Швајцарска…). Читава Америка, Аустралија, Нови Зеланд, Океанија говоре енглеским, француским, шпанским, португалским.
„Како ћемо даље, одлучиће политичари, али би било добро да претходно чују мишљење релевантних језичких стручњака“, рекао је Брборић, сматрајући да је непотребно, економски неоправдано преводити на пример математику са српског на босански језик.
Превођење географије или биологије – „бацање пара“
Сличан став има и председница НПС Десанка Радуновић, која сматра да је превођење географије или биологије са српског на босански „бацање пара“.
„Та деца добро разумеју српски и потпуно је нерационално преводити, рецимо, математику“, рекла је раније медијима проф. др Радуновић.
Када траже увођење босанског језика у школе, Бошњаци са југа Србије углавном се позивају на европска права националних мањина, од којих је најзначајније право на свој језик.
Међутим, Европска повеља о регионалним или мањинским језицима од јуна 1992. године изричито каже да се мањинским језицима сматрају само језици који су различити од званичног језика те државе.
Повеља је за Србију, као сукцесора државне заједнице Србија и Црна Гора ступила на снагу 1. јуна 2006. године.
РТВ
