Министар просвете Жарко Обрадовић изјавио је да ће синоћ усвојене измене Закона о високом образовању омогућити готово свим студентима природних наука да се школују о трошку државе, да ће се број бодова за упис повећавати, а испитних рокова ће бити мање и да неће бити отпуштања у просвети.
У интервјуу Танјугу министар просвете, науке и технолошког развоја казао је да је изменама Закона, које ступају на снагу до 1. октобра омогућено да већи број студената упише годину и да се школује о трошку државе.
Он је појаснио да је 48 освојених бодова основ за рангирање унутар квоте коју је држава одредила, али да на неким факултетима има студената који и са максималних 60 бодова нису „буџетски“ студенти.
Рангирање и буџетски или самофинансирајући статус зависе од тога који је факултет у питању, од броја бодова, просека оцена, објаснио је Обрадовић и навео да је изменама Закона омогућено Националном савету за високо образовање да донесе Национални оквир квалификација, који би омогућио усаглашавање звања и нивоа образовања.
Погодности за апсолвенте
Ефикаснијем студирању требало би да допринесе и чињеница да је сада факултетима дата могућност да одреде број испитних рокова за студенте који су одслушали све предмете.
Тако се, између осталог, убудуће не може десити да морају да чекају завршетак семестра да би полагали испите.
Апсолвентима је продужено право на финансирање за шест месеци, тако да сада износи годину дана, и то ако су одслушали све предмете и остварили 48 бодова из претходних година као услов за упис, објаснио је Обрадовић новине у Закону.
Смањиваће се број испитних рокова, а повећавати број бодова за упис
Истичући да близу 54 одсто студената државних високошколских институција студира о трошку државе, Обрадовић је рекао да ће у новој школској години бити шест испитних рокова, а да ће се наредних година број бодова за упис повећавати, док ће се број испитних рокова смањивати.
Од школске 2014/15. услов за упис ће бити 60 бодова, а биће четири испитна рока, навео је министар.
Финансирање преузимају универзитети?
Обрадовић је додао да ће тада питање финансирања највероватније бити „пребачено“ са Министарства на универзитете.
То ће, како каже, ректорима дати могућност да заједно са деканима на другачији начин сагледају питање финансирања високошколских установа.
„Убеђен сам да ће њихов угао гледања на трошење средстава која добију тада бити другачији. Сада су све очи уперене у нас и ми смо одговорни за све. Није поента у одговорности, него у потреби да трошење новца буде транспарентно и да сви знају где иде новац“, рекао је Обрадовић.
Упркос чињеници што држава дугује факултетима за материјалне трошкове, Обрадовић ове јесени и зиме не очекује хладне учионице и амфитеатре, због неплаћених рачуна топланама и електранама.
„Практично, сваке јесени са факултетима и топланама у Београду и у другим градовима и локалним самоуправама тражимо решење како да се ове обавезе плате или како да се пролонгира плаћање, да не бисмо били у ситуацији да нам учионице буду хладне и да не може да се држи настава“, рекао је Обрадовић.
Контрола истурених одељења факултета
Говорећи о ребалансу буџета, Обрадовић је навео да се одустало од идеје узимања дела сопствених прихода факултета и њиховог сливања у државну касу.
„Сопствени приходи не иду за плате запослених, не кажем да негде нема и тога, али већина тај новац користи за унапређење услова студирања и да нема тих средстава ситуација би била јако лоша“, рекао је министар.
Он је навео да од октобра просветна инспекција креће у контролу истурених одељења факултета, у сарадњи са Комисијом за акредитацију и Националним саветом за високо образовање.
Обрадовић је најавио да ће почетком октобра бити усвојена Стратегија развоја образовања, као и да очекује да ће идуће недеље бити постигнут договор са синдикатима о протоколу о зарадама и осталим примањима.
„Влада је одлучна у намери да у просвети не буде отпуштања“, рекао је Обрадовић и истакао да ће и они који су проглашени технолошким вишком примати плату, у складу са законом.
РТВ
