Образовне политике, током прошле деценије, биле су у великој мери зависне од актуелног политичког и друштвног контекста, оценили су аутори пројекта „Представе о образовним променама у Србији“.Према оцени аутора, истраживача Института за педагошка истраживање, промене практичних политика у обавезном образовању догодиле су се три пута од 2000. године, и то после одржаних парламентарних избора и променама у извршној власти.Сва три периода образовне политике, као свој кључни инструмент, има своју верзију Закона о основама системе образовања и васпитања, наводи се у извештају.
Аутори у свом пројекту цитирају и студију УНИЦЕФ, која наводи да се у школама у Србији примењују традиционалне методе наставе/учења, односно испоручивање градива, подстицање меморизације, уместо разумевања градива.
Директор Института за педагошка истраживања Јасмина Шефер рекла је да су аутори, у студији „Представе о образовним променама у Србији“, навели четири сценарија у образовној политици – „Одговорно вођење промена“, „Наставник као угледни професионалац“, „Школа која негује изузетност“ и „Школа по мери детета“.
„Учесници у истраживању истакли су да су ово пожељни сценарији у образовној политици, али да су тешко оствариви. Институт се већ 50 година бави истраживањем области образовања и могао би да допринесе и помогне доносиоцима одлука“, рекла је Шеферова.
Пројекат су осмислили и реализовали истраживачи Миља Вујачић, Јелена Павловић, Дејан Станковић, Владимир Џиновић, Ивана Ђерић, Рајка Ђевић, Соња Анђелковић и Милица Марушић.
FoNet
