U Mašinsko-saobraćajnoj školi u Čačku kompletan dnevnik, od upisivanja časova, izostanaka i ocena, vodi se elektronskim putem

Drago Savković (sedi) i Aleksandar Dilparić u učionici (Foto G. Otašević)

Čačak – Sve ocene učenika Mašinsko-saobraćajne škole u Čačku, s pismenih i kontrolnih zadataka i usmenih provera, ali i svi izostanci, dostupni su njihovim roditeljima putem interneta. Ocene se ažuriraju jednom sedmično i do juče, od polovine decembra kad je uspostavljen ovaj deo elektronskog dnevnika, strana sa ocenama imala je 554 posete.

– Dnevnik je zasnovan na programu koji je razvio radni tim naše škole, i jedinstven je u Srbiji. Časovi, prisustvo učenika, vrsta gradiva koje se obrađuje i ocene sa usmenih provera upisuju se direktno, na početku ili tokom časa. Mogli bismo potpuno da isključimo crveni dnevnik koji se popunjava olovkom, ali je on obavezan po zakonu – kaže za „Politiku” Aleksandar Dilparić (37), profesor informatike i pomoćnik direktora u Mašinsko-saobraćajnoj školi.

On i kolega Drago Savković (49), koji predaje mašinsku grupu predmeta, uporno su usavršavali dobre strane i otklanjali mane ovog noviteta, pa je đačkim roditeljima prošlog meseca uručen pin kod od šest brojeva i slova, svaki za sebe slučajno generisan. To je lozinka, dok je za korisničko ime uzet matični broj učenika, a svi školski podaci postavljeni su na internet adresu www.mssca.edu.rs.

– Server u školi je interni, pa ocene i druge zapise skriptovima prebacujemo na računare tamo gde hostujemo. Naime, domaćin stranice je „Drim veb hosting” koji ima dinamičke module i sve što je potrebno. Na taj način, škola je želela da izbegne mogućnost napada hakera na svoju bazu podataka, pa bi probleme eventualno mogao da ima samo domaćin sajta pošto hakeri ne mogu da priđu našem internom serveru – objašnjava Drago Savković.

Opisujući rad na dnevniku, inače, dvojica profesora smestila su odeljak o ocenama na kraj priče za novine jer se posao tako i odvijao. Sa čim su krenuli od početka?

– Postavili smo sebi zadatak da se svi podaci o času unose direktno u učionici, u realnom vremenu, a ne naknadno. Tada je pred nas iskrslo veoma važno pitanje: kako će se u elektronskim simbolima snaći kolege koje su pre penzijom – pripoveda Savković.

Sa upisivanjem časova onlajn putem počelo se 1. septembra 2010. godine, obaveza je važila za sve profesore i tada se, vele sagovornici, dogodilo nešto neočekivano. „Najrevnosniji u elektronskom upisivanju časova bili su upravo najstariji profesori”, kaže Savković – dok je za Dilparića upravo to „bilo najveće iznenađenje u celoj priči”.

Na tu novost nadovezao se niz drugih. Više nijedan profesor ni sekund nije kasnio na čas, jer bi to odmah bilo registrovano na fajlu prilikom upisivanja. Dalje, direktor škole u svakom trenu mogao je da zna šta se zbiva u kolektivu koji ima 1.060 učenika, 21 odeljenje u jednoj smeni i 25 učionica, ko od učenika ili možda profesora nije došao na nastavu. Sada nikoga ne može da iznenadi 50 neopravdanih izostanaka nekog đaka, jer se odmah može primetiti da zaobilazi školu.

– Čitave prošle godine događalo nam se da profesor na kontrolnom zadatku da 20 jedinica ali ih ne upiše, već počne da obnavlja to gradivo kako bi đake zbilja naučio. Obaveza profesora i jeste ne da deli dvojke, nego da nauči svoje učenike. A ako upišete 20 jedinica u dnevnik pitaće vas neko šta to radite, kakve ste kriterijume zauzeli – ističe Savković još jednu dobru stranu e-dnevnika.

Profesori znaju da je vođenje školske administracije elektronskim putem, takođe, ogromna pomoć u pripremi izveštaja o radu, koji se redovno podnose školskim vlastima. Dilparić, na primer, smatra da bi primenu ovog elektronskog programa trebalo proširiti:

– Naša aplikacija mogla bi da bude primenjena u školskim upravama. Da se povežu sve škole iz Okruga, na primer, i da se na jednom mestu odmah vidi koliko je đaka došlo na nastavu, šta im se predaje, kakve su im ocene i koliko koji nastavnik časova drži. Plate iz trezora idu prema broju časova koje škole prijavljuju i više ne bi moglo da se dogodi da škole prikažu i časove kojih nema. To bi bio korektan odnos i prema sebi i prema drugima.

Krajem prošle godine, Mašinsko/saobraćajna škola dobila je Decembarsku nagradu Čačka, što je najviše društveno priznanje u ovoj sredini.

Gvozden Otašević