Најпре да се захвалим на објављивању мог писма у целини – сматрам то коректним поступком и у том смислу немам шта да замерим. Чудим се зашто није објављен текст господина Коковића члана НСПРВ и господина Ковача који такође припада НСПРВ. Oбојица су чланови СПРС-a.
Али, неколико речи што се тиче критике, односно коментара на мој текст. Основни предуслов сваког разложног коментара или критике јесте да се наведе шта је њен основни предмет. Дакле, господине Владане Божовићу, уместо што износите врло неодређене, да не кажем бесмислене критике, шта је тачно предмет Ваше критике. У чему се огледају мистерија, јад, очај и друго о чему пишете?! Уколико Вам је намера била да потакнете дискусију, елеметарно је да наведете шта је то са чиме се не слажете, тим пре што је писмо пред Вама. Који део мог писма Вас провоцира? Да ли је то део који се односи на известан прекор упућен на рачун преостала два синдиката или је то део који се односи на јединствену платформу, отварање проблема легитимитета, отпремнине или неки други аспект текста, односно онога што је у њему наведено? Ваш коментар – јер он не представља критику – јесте добар почетак расправе и човек би очекивао још нешто чиме бисте појаснили Вашу сопствену позицију. Али тога, на жалост, нема па Ваш коментар остаје на нивоу најобичније поштапалице која нема референтну тачку. Поступили сте у маниру врсних идеолога који наводно износе критику, а заправо ништа не кажу. Која је Ваша позиција? Не видим, господине Божовићу, суштину Ваше критике. Ви је не износите можда због тога што суштине и нема. Ви отприлике пребацујете то што критикујем друга два синдиката, а не видите да и Ви то исто радите, али у обрнутом правцу. Ваша критика на тај начин погађа и у потпуности се односи на оно што сте Ви сами написали.
Да закључим. Убудуће када хоћете некога да критикујете, научите неколико основних ствари. Најпре, морате да кажете на шта се критика односи и да изнесете Ваше виђење. То је основни предуслов успешне критике. Друго, критика у себи обавезно мора да садржи аргументе да би се могла сматрати конструктивном. Или, другим речима, критика мора да се односи на садржај а не изношење сопствених емоционалних експресија које са садржајем немају директне везе. Треће, и најважније, критика не сме да се односи на човека. Надам се да сте чули да се у успешним критикама не користе аргументи аd hominem. Толико од мене.
Што се преосталих критика тиче. Они који говоре о „мачки у џаку“ требало би да наведу у чему се то огледа и, уколико мисле на потписивање Посебаног колективног уговора од стране ГСПРС НЕЗАВИСНОСТ да укажу шта је то што у њему не ваља. Посебно што су и сами учествовали у његовој изради, скоро потписали га и тек након тога се повукли. Питање је ко се ту заправо „пере“ и пред ким.
Мао Це-у (или господину из Кине): Шта подразумевате под званичним утврђивањем репрезентативности синдиката? Ако под репрезентативношћу синдиката подразумевате легитимност руководстава да заступа основне интересе запослених, онда је елементарно да се она дефинише преко подршке чланству руководству, а не формално-правним или административним путем или бројем „освојених“ школа, преотетог чланства и слично. Легитимитет није статистичка величина.
Што се тиче репрезeнтативности ГСПРС НЕЗАВИСНОСТ као синдикалне организације „о том-потом“, зна се ко је за то задужен.
Ви господине вређате синдикалну сцену Србије!!!
Нада Јокић
