Поштоване колегинице и колеге,

Када неко одлучи да ради на свом изгледу, прво што ће да уради јесте да се погледа у огледало, да уочи шта је у његовом изгледу добро, а шта не, и да на основу тога одлучује шта би требало мењати и поправљати. Насупрот томе Министар просвете, науке и технолошког развоја у Влади Републике Србије, Младен Шарчевић, ових се дана распричао по медијима, дајући веома често контрадикторне изјаве. Тренутно су у његовим рукама и нож и погача, може му се, али савест нам налаже да му скренемо пажњу на грешке које чини и које нас последице очекују.
Наш задатак није да напрежемо очи гледајући у магловите даљине, већ да се ухватимо у коштац са оним што се јасно оцртава пред нашим очима. Просветним радницима на почетку 2016. године је враћен само део смањених плата из новембра 2014. године и то 4% у основним, средњим школама и домовима ученика и 2% у високом образовању и студентском стандарду. Први и други део исплате у јануару биће увећани за 6% у односу на исплату у децембру 2016. године, а за високо образовање и студентски стандард 3%. Ово повећање за студентски стандард је испод сваког нивоа јер тако више од 90% запослених није обухваћено било смањењем, те нема ни неког повећања, Имајући у виду да је плата која је у новембру 2014. године смањена за 10% обрачуната од веће основице, а да се враћање смањене плате врши по мањој основици, може се закључити да није у потпуности враћен номинални износ плата ни за основне, средње школе и домове ученика (мање од 10%). За високо образовање и студентски стандард тај износ је испод 5%.
Према томе, враћање(м) дела смањене плате од 4%, односно 2% из децембра 2015. и 6% , односно 3% из децембра 2016. године још увек нисмо ни номинално дошли на ниво пре смањења плата. За то би било потребно повећање од 7% за основне, средње школе и домове ученика, а за високо образовање и студентски стандард 9%. Ако се зна да је збирна инфлација за 2015. и 2016. годину око 4,5%, ови подаци показују да плате нису враћене ни номинално, а ни реално на ниво из новембра 2014. године. Реално гледано, реч је о паду за око 6% у основним, средњим школама и домовима ученика и за око 11% у високом образовању и студентском стандарду.
Најављено повећање плате запосленима у просвети од јануара 2018. године од 10% уз планирану инфлацију у 2017. години од 2,4% допринеће реалном повећању плата у образовању за само 2-3%. Од 1. јануара 2017. године повећава се минимална цена рада са 121 динар на 130 динара, што представља увећање од 7,5%. То је за сваку похвалу, али долазимо до новог проблема или боље речено апсурда: наши административни радници по школама су са платом испод минималне. Зато ће њихове плате бити дотиране. Последњим повећањем плата у образовању није обухваћен трећи и четврти степен запослених у образовним институцијама. Њихове плате су изједначене са минималном зарадом, што је супротно њиховом нивоу образовања, обиму и одговорности за послове које обављају. Такође, то је супротно и Закључку Владе Републике Србије број 121-12361/2016 од 23.12.2016. године у коме се каже да се плате запослених у основном и средњем образовању и ученичком стандарду, повећавају за 6%. Из наведеног се закључује да повећање важи за све запослене у образовању, па се питамо зашто не важи и за њих. На овај начин повећање минималне зараде и неусклађивање виших степена стручности у односу на минималну зараду довешће до тога да ће сви у образовању имати „минималац“. Када узмемо у обзир овај параметар, наставно особље задржава однос према минималној плати 1:1,8 уместо ранијег односа 1:3! Овај однос морамо достићи до усвајања „Закона и платним разредима“.
Да ли је Република Србија толико сиромашна? То би могло бити једно од објашњења да је у питању неко веће оптерећење буџетских средстава узроковано повећањем плата запослених са трећим и четвртим степеном образовања (испод 10 милиона динара) или је на делу немарно трошење буџетски средстава (на пример: за судске трошкове 215,5 милиона динара). Такође, решавање технолошких вишкова и забрана запошљавања у току претходне две године допринело је уштедама које се грубо могу проценити на више од 2 милијарде динара. Новогодишње награде нису исплаћиване у последње три године иако су предвиђене Посебним колективним уговором за основне, средње школе и домове ученика и Посебним колективним уговором за студентски стандард, као и чланом 7. Споразума из 2015, године. Исплата је предвиђена из уштеда, што је у принципу довољно за исплату Новогодишње награде од 10-15 хиљада динара за све запослене у образовању.
Сигурно, док је на сцени недомаћинско управљање буџетским средствима, неће бити повећања плата у образовању. Процените и сами да ли и до када треба ћутати?
Све су ово изазови са којима ћемо се заједно носити и убудуће. Као и до сада, спремни смо и отворени за договор и разговор са Министарством просвете, науке и технолошког развоја и Владом Републике Србије. Уколико дође до социјалног дијалога, понудићемо рационална решења ових и других проблема. Дијалог не чине два монолога, један оличен у Влади Републике Србије и други у репрезентативним синдикатима. Уколико до договора не дође, ово ће бити платформа за синдикални одговор запослених у образовању.
Зашто нема повећања плата у образовању? Зашто нема Новогодишњих награда? Зашто нема повећања плата трећем и четвртом степену? Зашто надлежни ћуте? … Зашто?

Постоји само један одговор. Зато што просветни радници ћуте.

Синдикати просветних радника ће се ујединити у борби за интерес просвете и запослених у образовању. Ово неће бити наша бандера за подршку као пијанацу него стуб за осветљење.

Синдикални поздрав!

проф. др Томислав Живановић