Универзитет у Београду има омбудсмана већ три године. На почетку помоћ су тражили професори, каже омбудсман Бранко Ракић. Студенти се Ракићу најчешће обраћају због проблема ниске пролазности на појединим испитима.
За три године рада омбудсмана Универзитета у Београду Бранка Ракића, најчешћи проблем професора био међусобни однос са колегама, а студената ниска пролазност на поједним предметима.
Старији студенти траже савет од омбудсмана за решење статусних и финансијских питања, у време када се уписују у наредну годину, док бруцоши и не знају да Универзитет у Београду има омбудсмана.
Студенти кажу да би се због неког проблема прво обратили студенту-продекану на свом факултету, а тек после би отишли код омбудмана.
Иако је требало да добије сараднике, професор Ракић тај посао и после три године ради уз помаћ волонтера.
„Оно што је мене изнедадило, у прво време су се јављали професори чији је најчешћи проблем био ‘подметање ноге’ приликом избора у звање“, каже професор Ракић.
У два случаја решен је проблем ниске пролазности на испитима. Ракић истиче да се најчешће ради о предметима где постоји по један професор, што је, како каже, такође нешто што не би требало да се дешава.
„Када после студент поднесе жалбу, што има право по закону, онда опет тај исти професор буде и у другом степену што је такође супротно правном начелу да се не може бити судија у сопственој ствари“, објашњава Ракић.
Према његовим речима, то је прилично проблематично, јер не мора ниска пролазност нужно да зависи до самог наставника, већ да је лоше постављен цео систем, да је укупно оптерећење студената превелико и да се то онда прелама на неком предмету.
Омбудсман Ракић поручује да ће истрајати у настојању да Универзитет добије и Повељу о правима студента, која чека на усвајање готово годину дана.
Сенат Универзитета је на две седнице расправљао о тексту и имао је много примедби. Студенти су је прихватили, јер без повеље не би могли да буду чланови европских студентских организација.
РТС
