Jelena M: Sin mi je rekao da u odeljenju to redovno rade – onesvešćuju jedni druge pritiskom na određenu tačku na vratu, ne bi li u par sekundi nesvesnog stanja doživeli „fleševe“ – Kristina Radović: Jedno dete stoji, raširenih ruku, a drugo ga iz sve snage pesnicom udari iznad stomaka…

Da li je beogradske srednjoškolce poslednjih meseci obuzela nimalo bezazlena „manija“, koja može da dovede do ozbiljnih zdravstvenih problema – pritiskom na akupunkturne tačke na vratu ili grudima, jedni druge onesvešćuju, ne bi li u tom stanju doživeli „fleševe“, a nakon povratka svesti – euforiju?

Na neobičnu „zabavu tinejdžera“ ukazala nam je čitateljka Jelena M., kojoj je iskustva o tome preneo njen šesnaestogodišnji sin.

– Bila sam frapirana kada sam čula. Naime, jedan dečak, koji je u odeljenju sa mojim sinom onesvestio se nasred časa. Profesorka se, naravno, uplašila i pozvala hitnu pomoć. Roditelji su bili uznemireni, kao i ja, ali me je moj sin „umirio“ rečima – ma nije mu ništa, to mu je namerno izazvao dečak koji sedi iza njega. Bila sam zbunjena, a onda je usledilo, za njega, potpuno obično obrazloženje – priča Jelena, koja insistira na anonimnosti, jer napominje da bi saznanje da je priču prenela medijima zauvek narušilo odnos poverenja između nje i sina: „Rekao mi je da oni to u odeljenju redovno rade. Onesvešćuju jedni druge pritiskom na određenu tačku na vratu, ne bi li u par sekundi nesvesnog stanja doživeli fleševe i videli filmove koji kao da traju „čitavu večnost“. Njegove reči. Buđenje je prožeto stanjem euforije, a neki su toliko oduševljeni postignutim osećajem da rade to i „po nekoliko puta dnevno“.

Kada je pitala svog sina da li je nekada učestvovao u tome, on je prvo negirao ističući da je samo posmatrao.

– Ipak, na kraju mi je priznao da je učestvovao u jednoj takvoj „akciji“. I to letos, u po bela dana, u jednom beogradskom parku. Sa dvadesetak drugova iz osnovne, koji sada pohađaju različite srednje škole. To mi je dokaz da se takve stvari ne dešavaju samo u školi koju moj sin sada pohađa, već da je pojava rasprostranjena među srednjoškolcima u Beogradu, a možda i šire – navodi Jelena.

Nakon prvobitnog šoka i neverice, usledile su optužbe i objašnjenja da je to potencijalno krivično delo i da svašta može da se desi i onesvešćenom i onom koji onesvešćuje.

– Njegov odgovor je bio – ne pijem, ne pušim, ne drogiram se… Zašto tolika frka? Kada sam mu objasnila da ta „igra“ nije nimalo bezazlena, čini mi se da je razumeo. Nadam se. Imam potrebu da ispričam ovo zbog drugih roditelja, koji i ne znaju kakve aktivnosti upražnjavaju njihova deca – zaključuje Jelena.

Školski psiholozi koje smo kontaktirali nisu upoznati sa ovom pojavom, ali stručnjaci specijalizovani, između ostalog, i za stanje nesvesnog, kažu da je tako nešto i te kako moguće.

Opet, Kristina Radović, specijalista za kraniosakralnu terapiju i myofascial release tehnike, objašnjava za Danas da je takođe čula o ovakvim slučajevima od sopstvene dece.

– Međutim, reč je, kako oni kažu, o tehnici – izbijanja vazduha. Kako su objasnili, jedno dete stoji, raširenih ruku, a drugo ga iz sve snage pesnicom udari iznad stomaka, u predeo gde se spajaju rebra kako bi mu izbio vazduh iz pluća… Po prirodi stvari, ostankom bez vazduha dolazi do smanjene koncentracije kiseonika u krvi, zatim dolazi do nesvestice i svega sličnog. U zavisnosti od jačine udarca – postiže se jači „fleš“. Nakon par minuta dete se vraća u svoje prvobitno stanje i postiže „euforiju“ zbog kratke nesvestice i sl. Reč je, dakle, o surovoj i izuzetno opasnoj „igri“ među decom! O posledicama ne želim ni da govorim – kaže sagovornica Danasa.

Dodaje, sa druge strane, da u tehnici MFR ne postoji pritisak ni na jednu tačku na telu.

– Dakle ne postoje tačke i ne postoje pritisci. Reč je o dodiru koji nije jači od pet grama, a izvodi se punim dlanovima – objašnjava Radović.

Neki stručnjaci sa kojima smo razgovarali kažu da nisu čuli da je ova pojava raširena među srednjoškolcima, ali naglašavaju da stanjem svesti treba da barataju isključivo stručnjaci i da u svakom drugom slučaju posledice „igranja“ mogu biti kobne.

Vesna Marinković Mičić, specijalista za anesteziju, reanimaciju i akupunkturu, kaže za Danas da postoje opasne metode uvođenja u stanje bez svesti dodirom ruke, ali da srednjoškolci ne bi smeli da se igraju takvim stvarima.

– Iako nije jednostavno izvesti takav poduhvat, niti sam čula za takav slučaj među omladinom, mogućnost za tako nešto postoji. Danas se na internetu svašta može pronaći, mada se ovakve tehnike uglavnom prenose „sa kolena na koleno“. Od doktora specijalista sigurno nisu naučili tako nešto, ali mnogi vrhunski stručnjaci kung fua i drugih borilačkih veština znaju da udarcem ili pritiskom na određenu tačku onesposobe protivnika. I to ne uče svakog na časovima, već samo nekog posebno nadarenog učenika. Možda je baš jedan takav svoje znanje preneo mlađem bratu, koji je to pokazao svojim prijateljima, i tako je to krenulo – kaže doktorka Mičić.

Ona upozorava da je „igrarija“ dece, koja nisu svesna mogućih posledica, i te kako opasna i da javnost, pre svega roditelji i učenici, treba sa time da budu upoznati.

– Uvesti nekog u besvesno stanje nije nimalo bezazleno. Da zanemarimo ono poput pada i udarca u glavu, u stanju bez svesti dolazi do poremećaja disanja, mogućnosti gušenja, poremećaja otkucaja rada srca i vraćanja sadržaja iz želuca u ždrelo, što takođe može dovesti do gušenja. Ukoliko se neko namerno, pritiskom na određenu tačku uvodi u besvesno stanje, dolazi do momentalnog srčanog zastoja i do prekida dotoka kiseonika, koji ako traju duže, dovode do trajnih posledica na srcu i mozgu. Da ne pričamo šta sve može da se desi ako dete ima srčanu manu ili je epileptičar – ukazuje Mičić.

Ona dodaje da je namerno oduzimanje svesti drugim osobama krivično delo i da prema zakonu to može da radi samo anesteziolog, i to iz medicinskog razloga.

Danas

 

Dimitrijević: Sve se može zloupotrebiti

 

Dragan Dimitrijević, viši fizioterapeut i poznavalac tehnike fascije (opuštanja mišičnog omotača dodirima po lobanji i kičmenom stubu), kaže za Danas da je uvođenje u besvesno stanje opasno i da to treba da rade samo stručnjaci. On dodaje da mu nije poznato ni da se neko tehnikom fascije može uvesti u besvesno stanje.

 

– Tretirana osoba fascijom ima osecaj blaženstva, lakoće i opuštenosti. Ali, sve vreme tretmana je svesna, a posle njega se oseća rasterećeno. Jedan od ciljeva fascije je osvestiti traume i stresove koje smo potisnuli i na taj način se osloboditi stega koje potisnuta memorija izazva na telu. Naravno, naučena znanja se mogu zloupotrebiti, ali to važi za svaku tehniku. Pogotovo za ovakve tehnike jer se ovde radi tretman na fizičkom nivou, sa mentalnim fokusom na određenu strukturu i određeni terapeutski cilj – ukazuje Dimitrijević, dodajući da su programi fascije odobreni od strane Ministarstva zdravlja, uz podršku Društva fizioterapeuta Srbije.