Српска просветна, као и целокупна јавност недавно је усталасана поступком Министарства просвете, науке и технолошког развоја, које је вртићима, основним и средњим школама упутило непотписано Стручно упутство за примену образовних пакета за учење о теми сексуалног насиља у образовно-васпитним установама. У материјалу доступном на интернет сајту МПНТР стоји да су ови пакети израђени у оквиру партнерства Инцест Траума Центра – Београд и Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије и произведени уз финансијску подршку Canada Fund, Реконструкције Женског фонда и World of Children Award-а. Посебно се наглашава да је у сврху имплементације ових пакета у оквиру својих ресурса Министарство ангажовало Групу за заштиту од насиља и дискриминације. Аутори пројекта у публикацијама којим се васпитачи, учитељи и наставници ,,едукују“ како да излагање садржаја у оквиру плана и програма рада прилагоде новој – сексуално девијантној перспективи, ,,охрабрују“ просветне раднике да приону на посао препознавања изопачености тврдњом: ,,Подсећамо да је Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије у оквиру својих релевантних докумената препознало да је сваки предмет потенцијално место за јавни говор о теми сексуалног насиља над децом“(стр. 7). Матрица је, дакле, препознатљива: мимо стручне и критичке јавности, министарство упућује установама обавезујуће дописе, по принципу АПП (Ако прође, прође!)
Српски васпитачи, учитељи и наставници требало би, према Стручном упутству, неодложно и без критичке упитаности да имплементирају научна сазнања о француском пољупцу, аналном и оралном сексу, додиривању, мастурбацији, хомосексуализму (…) у редовне наставне јединице, и то на начин који је посве природан, логичан, педагошки и стручно оправдан и утемељен?! Е, управо је ово насиље над просветним радницима, али и децом! Која методолошка школа препоручује такво тенденциозно тумачење наставних садржаја и у свему проницљивим оком препознаје и разоткрива сексуално насиље?
Ако Министарство здушно стоји иза ове турбо-сексистичке реформе, зашто министар не изађе у јавност и одбрани ставове у које безрезервно верује?
И зашто се нико од душебрижника у министарству не запита о несагледивој штети коју неадекватна обрада наставних садржаја може изазвати код деце од три године, али и старије? Ослушкује ли неко мишљење родитеља о овим пакетима сумњиве садржине? Хоћемо ли своју децу усмеравати да живот и стварност гледају параноично, превасходно из угла патологије? Хоћемо ли ми, просветни радници, бити одговорни и за превредновање традиције друштва у којем смо и сами поникли? А сада, Ви, господине министре, имате реч!
др Весна Војводић Митровић
