Неки људи вас сигурно питају, како смете? Како смете наши учитељи, наставници и професори? Какав пример дајете деци? Какав пример дајете нама младима? Како смете да учите децу, а да та иста деца срећу траже у некој другој земљи и буду тамо успешни? Како смете да скидате повез са очију те деце? Ми мислимо да смете!!! Учитељу, наставници и професори! Не само да смете, него морате! Ми вас обавезујемо да истрајете до краја!
Нама школарине расту из године у годину. На неким факултетима су и преко 250 хиљада динара! Као да то није довољно, реформом су уведене ранг листе које нам не гарантују да ћемо, иако очистимо годину са не знам којим просеком, бити на буџету јер је број места ограничен! На тај начин су увели раздор међу студентима и ми смо натерани да се боримо између себе и натерани смо и да следеће године изађемо на улице! Најгоре од свега је то што су тај закон увели у току школске године а на почетку те исте су нам рекли да остваримо тај и тај број бодова и да ћемо бити на буџету… Па не могу се правила мењати у току утакмице, у току игре!
Да не помињем министарство просвете које нема стратегију образовања… Министар, господин Жарко Обрадовић, глув је и на ваше и на наше захтеве а у исто време је професор на приватном факултету чији нам најновији билборди поручују да завршимо њихов факултет и „палимо“ одавде. Када ми протестујумо, штрајкујемо глађу и боримо се за правду, помоћник министра за високо образовање нам поручује на званичном састанку да „нам Мишковић и Обама плати школарине!“ Па какво је то министарство…
За то време већина наших колега и колегиница, професора на факултетима и високим школама – ћуте. Позивамо све запослене на факултетима и високим школама у Србији да ступе у штрајк солидарности са својим колегама из средњих и основних школа. Ми, студенти, подржавамо протесте запослених у просвети и подржаваћемо тако што ћемо свим основцима и средњошколцима држати бесплатне часове како би они надокнадили градиво, а акцију ћемо следеће недеље покренути преко фејсбука!
Не знам да ли знате да је један од главних разлога што смо ми и ове школске године изашли на улице то што је на протесту 2009. док је пар хиљада студената било у шетњи преко Бранковог моста и Газеле, један од 5 чланова нашег преговарачког тима ушао сам у Владу и потписао нешто што ни један студент не би потписао! Након тога је изашао и новинарима рекао да смо победили! Ако је сада тај, назовимо га студент, у председник омладине политичке странке у једној општини, јасно Вам је ко је тада победио…
Већина људи у нашој држави мисли да студенти нису солидарни. Греше јер студенти јесу солидарни! Само нас углавном представљају погрешни људи који су у омладинама политичких странака. Самим тим они не представљају мишљење, ставове и циљеве студената већ представљају мишљење, ставове и циљеве своје политичке странке која год она била! А свима нам је одавно јасно да су све те странке исте и да имају заједнички циљ, а то је што мање учених и образованих људи!
На крају, не смемо дозволити да им ми будемо политички поени јер нисмо ми ту да служимо њима за њихово место у влади, већ они нама за наше боље сутра!
Солидарно до краја!
Милош Р. Кувекаловић
