Univerzitet u Beogradu prva akreditacija koštala dva miliona evra, država nije dala ni pare. – Po univerzitetu 42 kilograma dokumenata
Univerziteti, fakulteti i visoke škole kreću u novi krug akreditacije koja se u Srbiji obavlja na svakih pet godina. Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja je po rečima državnog sekretara profesora dr Radivoja Mitrovića, podržalo predlog Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje da se cene akreditacije smanje za 20 odsto, tako da se za ovaj posao sada izdvaja od 144.000 dinara za jedan studijski program, do 720.000, koliko košta akreditacija jednog univerziteta.
Materijal za akreditaciju za prvi ciklus se podnosi do kraja novembra, a za drugi ciklus do kraja marta 2013. godine. Fakulteti, međutim, nisu zadovoljni i smatraju da u procesu reakreditacije cena mora da bude i nekoliko puta niža.
– Za proces akreditacije Univerziteta u Beogradu potrošeno je dva miliona evra, a na Univerzitetu u Novom Sadu skoro milion evra. Država nije dala ni dinara, fakulteti su se snalazili kako su znali i umeli, Poljoprivredni je na primer podigao kredit. Kako će sada da plate, kada je još gora ekonomska situacija, stvarno ne znam – kaže za naš list donedavni rektor UB profesor dr Branko Kovačević, kojeg smo zatekli kako potpisuje oko hiljadu diploma akademcima koji su diplomirali i po starom i po novom zakonu.
Po njegovom mišljenju, to što je cena akreditacije smanjena za 20 odsto samo je priznanje da su fakulteti preplatili stvarnu cenu koštanja ovog procesa i da bi sada u drugom krugu, ti iznosi morali da budu tri, ako ne i četiri puta niži.
– Za pet godina infrastruktura se nije promenila, niti programi, tako da cena mora da bude realna. Danas su fakultetima pare potrebne da bi preživeli, sve ostalo je luksuz. Na Konferenciji univerziteta Srbije smo formirali komisiju, u kojoj su rektori Novosadskog i Univerziteta „Singidunum” i ja, kako bi utvrdili koliki su realni troškovi akreditacije, a koliko su univerziteti platili – objašnjava dr Kovačević.
Na naše pitanje da li će Elektrotehnički fakultet imati para za akreditaciju, novi dekan kaže da hoće, jer još postoji saradnja sa privredom, ali da su i oni „na granici”.
Profesor Radivoje Mitrović se slaže da su cene akreditacije bile visoke.
– Rad svih recenzenata treba da bude plaćen, ali proporcionalno zaradama koje imaju kao profesori. Drugi ciklus akreditacije je prilika da se izvrši modernizacija nastavnih planova i programa, poboljša unutrašnja organizacija fakulteta, unapredi odnos nastavnika i studenata – kaže profesor Radivoje Mitrović.
Uz zahtev za akreditaciju dostavlja se obimna dokumentacija koja sadrži akt o osnivanju, studijske programe, izveštaj o samovrednovanju i plan rada najmanje za tekuću i narednu godinu, podatke o studentima, nastavnom osoblju, udžbenicima, prostoru, dokaze o vlasništvu/zakupu, dokaze o urbanističkim uslovima, finansijski plan za tekuću i narednu godinu, finansijski izveštaj sa izvorima finansiranja…
Fakulteti i škole moraju da ispune i rigorozne standarde, poput onih da ustanova mora da ima najmanje dva bibliotekara sa visokim obrazovanjem i jednog knjižnjičara ukoliko na njoj studira više od 500 studenata, zatim fakultet mora da ima najmanje dva kvadratna metra po studentu za izvođenje nastave, mesto u amfiteatru, učionici i laboratoriji za svakog studenta, najmanje jednu računarsku učionicu sa 20 računara…
Profesor dr Milovan Stanišić, rektor Univerziteta „Singidunum”, svojevremeno je rekao da je tokom akreditacije ovog univerziteta devet meseci danonoćno radilo 30 osoba i da je na kraju predat materijal koji je imao 42 kilograma papira.
Iako je u javnosti bilo dosta kritika na račun akreditacije, naročito visokih škola da je ovaj posao ipak urađen kako valja, smatraju i strani eksperti koji su ovih dana boravili u našoj zemlji.
– Delegacija Evropske asocijacije za osiguranje kvaliteta u visokom obrazovanju (ENQA) je bila dva dana u Srbiji i obavila spoljašnu proveru kvaliteta. Mislim da su otišli zadovoljni i da ćemo do kraja godine postati punopravni članovi ove organizacije, a to će značiti i da smo posao uradili kako treba i da naše akreditacije važe i u evropskom akademskom okviru – ističe profesor dr Endre Pap, zamenik predsednik Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta.
Koliko je ovo važno, dodaje ovaj profesor novosadskog Prirodno-matematičkog fakulteta, jasno govori i podatak da osim Hrvatske, nijedna zemlja iz okruženja nije član ENQA, čak ni Slovenija.
Sandra Gucijan
