Трогодишњи образовни профили у средњим стручним школама у Србији после првог уписног круга остали су празни, а запослени у овим школама се надају да ће се после другог уписног рока у суботу ситуација бар мало поправити.
Ученицима су једино била атрактивна трогодишња занимања у угоститељско-туристичким и медицинским школама, док су за грађевинске, машинске, техничке, дрвне, али и школе осталих „природних струка“ ђаци били слабо заинтересовани. Оваква ситуација могла би да доведе и до вишка професорског кадра, упозоравају у средњим школама.- Десило се оно чега смо се плашили и на шта је упозоравала Заједница грађевинских и геодетских школа. У скоро свим школама ове струке у Србији ни десет одсто места у трогодишњим профилима није попуњено, а у првом уписном кругу боље је прошла једино Грађевинска школа Београд. Нисам против мале матуре, али овакав начин уписа и изједначавање свих ученика није добар. Ту ће нешто морати да се мења – истиче Момир Андеслић, директор Заједнице грађевинских и геодетских школа.
Како додаје, ђаци који су желели да упишу четворогодишње профиле раније су полагали квалификациони испит, док су ученици који су хтели у трогодишње школе одмах бирали занимање. Ове године, међутим, сви ученици су били обавезни да изађу на завршни испит, али пошто није било доњег прага, четворогодишњу школу је могао да упише и ђак који на малој матури не освоји ниједан поен. Андеслић каже да ће се тек у новембру видети резултати ученика у средњим школама и колико успешно могу да прате наставу.
Иако у Грађевинској школи Београд истичу да су релативно задовољни бројем ученика после првог уписног рока, доста празних клупа остало је чак и у огледним профилима. Образовни профили стаклорезац, полагач облога и кровопокривач засад су без иједног ученика.
У одељењима које школују армираче и монтере суве градње распоређено је само по два ученика. Једини нови огледни профил који је уведен ове године – техничар за одржавање објеката, желело је да упише само 11 ученика, а места има за 24.
У Грађевинско-техничкој школи у Нишу ниједан ученик није распоређен на образовне профиле тапетар-декоратер и произвођач финалних производа од дрвета. Само један ђак је у одељењу које школује монтере суве градње, а по три ученика су хтела да упишу занимања керамичар, грађевински техничар за хидроградњу и грађевински техничар за лабораторијска испитивања.
– Од 252 ученика у Техничкој школи „Змај“ колико можемо да упишемо, у првом кругу је распоређено само 103 ђака, а чак ни сви они нису дошли да се упишу. Никад лошије нисмо прошли. Ми смо школа на крају Београда и на крају Земуна и због таквог положаја многи за нас и не знају, иако имамо одличне услове за рад. Имамо више од 100 компјутера, уговоре са Галеником, Београдским електранама и другим предузећима, у којима ученици имају праксу. Наши ученици имају проходност на готово све факултете. Многи и не знају да је образовни профил техничар мехатронике који школујемо занимање будућности – каже Драган Павловић, помоћник директор Техничке школе „Змај“ у Београду.
У овој школи за мехатроничара се, међутим, определило само шест ђака, само један ученик је навео у листу жеља занимање машинбравар, а три прецизни механичар. И атрактивни четворогодишњи профили нису боље прошли – занимање машински техничар за компјутерско конструисање могло је да упише 60 ученика, а распоређено је само 20, док је техничар за компјутерско управљање у листи жеља навело 54 ђака, а места има за 90.
Неће у производна занимања
Драган Павловић, помоћник директора Техничке школе „Змај“, подсећа да је пре десет година за упис у средње стручне школе ученик требало да освоји најмање осам поена на квалификационом испиту, а 12 за гимназије, што је било добро „решето“, а све школе су имале ученике. Данас, како каже, ђаци неће у производна занимања, већ се радије опредељују за медицинске, економске школе и гимназије.
АУТОР: ВЕСНА АНДРИЋ
„Danas“
