У јеку приче о исплати једнократне новчане помоћи запосленима у просвети, не може се отргнути утиску, да су предшколске установе широм Србије и овај пут скрајнуте на маргине дешавања.
Ради се о двадесет и три хиљаде запослених у поменутим установама о којима се не прича у јавности, чији се проблеми, који евидентно постоје, остављају „на душу“ локалним самоуправама.
Подсећања ради, предшколске установе припадају Министарству просвете, науке и технолошког развоја што је још једна потврда у низу, да се континуирани процес васпитно-образовног рада, са најосетљивијим групама нашег друштва, не доживљава и не рангира у круг делатности просвете. Зашто је то тако и да ли ће се неке ствари променити остаје да се види.
Свесни смо чињенице да нисмо потписници Споразума о решавању спорних питања, али се надмо да нећемо бити заборављени овом приликом, јер су и нама плате биле замрзнуте 2008.године, јер су и нама плате умањене зарад општег економског интереса, а да смо све притиске, тешкоће и нимало популарне, али по свему судећи, неопходне одлуке Владе Републике Србије, поднели храбро и достојанствено.
Остаје нада, да ће представници власти показати разумевање и интересовање за запослене у предшколским установама.
