Za studente završne, druge godine master studija na Ekonomskom fakultetu u Subotici nije određen budžet, pa oni i pored dobrog proseka, moraju da plate školarinu
Subotica – Država je zaboravila 200 najboljih studenata druge godine master studija na Ekonomskom fakultetu u Subotici i nije predvidela kvotu za one koji će biti upisani na teret budžeta. Zbog toga svako od njih treba da uplati oko 80.000 dinara da bi mogao da overi letnji semestar i završi petogodišnje studije.
– Nama je obećano da ćemo biti oslobođeni plaćanja školarine, ali prošle sedmice na sajtu fakulteta je objavljeno da moramo da je platimo. Zbog toga smo se odlučili na proteste, ali pošto smo malobrojni, svesni smo da naše okupljanje ne bi izazvalo neki efekat, i jedini način nam je da se obratimo medijima – objašnjava nam Irina Basarić, student druge godine master studija sa prosekom ocena 9,25. Irina je osnovne studije završila sa prosečnom ocenom 9,5, dobitnik je stipendije vojvođanskog Fonda za mlade talente, ali sve to nije dovoljno za olakšice u plaćanju školarine i od nje se očekuje da na račun fakulteta popuni uplatnicu u iznosu od 80.000 dinara. Irina kaže da je plaćanja školarine oslobođeno samo 23 njenih kolega sa prosečnom ocenom 9,8 koji su dobili nagrade fakulteta.
Profesor dr Jelena Birovljev, prodekan za doktorske studije Ekonomskog fakulteta u Subotici, za „Politiku“ objašnjava kako se dogodilo da čitava jedna generacija zabunom ili previdom „ispadne“ iz kvote kojom Ministarstvo prosvete određuje broj budžetskih studenata.
– Mi smo prijavili studije po modelu tri plus dve godine, dok ekonomski fakulteti u Beogradu, Kragujevcu i Nišu rade po programu četiri plus jedna godina. Ministarstvo prosvete nam je odobrilo upisne kvote za studente na budžetu za tri godine osnovnih i samo za jednu godinu master studija, upravo po ugledu na većinu ekonomskih fakulteta u Srbiji, iako je naš program bio drugačiji – kaže profesorka Birovljev.
Tako je država u slučaju subotičkog Ekonomskog fakulteta zaboravila da odredi koliko će studenata druge godine mastera biti na budžetu, i tako „uštedela“ trošak za njih.
– Za najbolje studente smo odlučili da snosimo troškove studiranja i reč je o njih 23 sa prosekom ocena iznad devet, za koje smo izdvojili 2,5 miliona dinara. Pokušavali smo i dalje da nađemo rešenje i krajem prošle godine sklopili smo trojni sporazum sa Univerzitetom u Novom Sadu i pokrajinskim Sekretarijatom za nauku i tehnološki razvoj po kome će i oni učestvovati u finansiranju studenata sa dobrim prosekom, a načinjen je i plan kako ćemo snositi te troškove – ističe profesorka Birovljev.
Po tom dogovoru studenti sa prosekom ocena iznad 9 oslobađaju se školarine, onima sa prosekom između 8,5 i 9 školarina bi bila umanjena za 55 odsto, studentima sa prosekom nižim od 8,5 umaljuje se za 10 odsto. Tako bi Univerzitet i Pokrajina trebalo za najbolje studente da izdvoje 8,9 miliona dinara u školskoj 2010/2011. godini, a Ekonomski fakultet ukupno 4,1 milion dinara. Profesorka Birovljev objašnjava da je sporazum poštovan u novembru i decembru prošle godine, ali da su problemi nastali ove godine.
– Do sada smo poslali pet pisama i Univerzitetu i pokrajinskom sekretarijatu da ih podsetimo na naš dogovor, ali bez uspeha. Međutim, ne odustajemo i nastavljamo da tražimo rešenje za naše studente – kaže profesorka Birovljev. Kako bi se u budućnosti izbegle ovakve situacije, fakultet je spremio program reakreditacije kojim u novoj školskoj godini predviđa rad po programu četiri plus jedna godina, i očekuje odluku Komisije za akreditaciju fakulteta.
Studenti su ipak razočarani ovakvom situacijom.
– Mi smo pioniri „Bolonje”, druga generacija koja radi po tom programu, koji predviđa mnogo više učenja i rada. Niko od nas nije preneo ni jednu godinu, svi smo bili odgovorni i disciplinovani studenti, većina nas je sa dobrim prosekom, a sada smo došli u situaciju da se pitamo da li je uopšte trebalo da završavamo master i da li smo potrebni državi kada nas ovako omalovažava – pita se Irina Basarić.
Aleksandra Isakov
