Naredna sednica Nacionalnog prosvetnog saveta krajem avgusta
Beograd – Nacionalni prosvetni savet bi na prvoj narednoj sednici, u drugoj polovini avgusta, trebalo da razmatra programe opšteobrazovnih predmeta za devet oglednih obrazovnih profila. U međuvremenu, članovi NPS-a će pokušati da dobiju evaluaciju tih oglednih profila od kolega iz Saveta za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih, izjavila je za Danas Desanka Radunović, predsednica NPS-a.
Ona podseća da je NPS u septembru prošle godine za te oglede usvojio samo programe opšteobrazovnih predmeta za prvi razred, da ne bi došlo do problema u regularnom početku školske godine. Važenje programa je bilo oročeno samo za školsku 2010- 2011, jer Savetu nije bila dostavljena evaluacija ogleda, kao ni kompletni programi za sve razrede. Izveštaj o evaluaciji tih profila Savet je nakon toga više puta tražio od Ministarstva prosvete i nauke, ali ga još uvek nije dobio.
– Ukoliko se dogodi da NPS ne usvoji programe za devet oglednih profila do 1. septembra, školska godina ne bi mogla da počne regularno. Eventualnu neprijatnost mogao bi da razreši član 24. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Po tom članu, ako NPS najkasnije u roku od tri meseca od dana prijema materijala ne donese podzakonski akt iz svoje nadležnosti, donosi ga ministar – kaže za Danas Gordana Mijatović, zamenica direktora Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja.
Ona podseća da je programe stručnih predmeta za ove profile već usvojio Savet za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih.
Za sada je nepoznato da li će se na avgustovskoj sednici NPS-a naći i nastavni planovi i programi za pet oglednih profila, koji prema najavi prosvetnih vlasti, od septembra treba da budu prevedeni u redovan obrazovni sistem. Naime, Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja dobio je od Ministarstva prosvete rok da do 13. jula pripremi kompletne nastavne planove i programe za pomenutih pet ogleda. Ministarstvo potom planove i programe za opšteobrazovne predmete prosleđuje na usvajanje NPS-u, a za stručne Savetu za stručno obrazovanje.
Ostaje pitanje i šta će biti sa izmenjenim programima za gimnazije, odnosno da li će ministar iskoristiti mogućnost koju mu daje zakon i doneti te programe, ako se NPS o njima ne bude izjašnjavao.
Podsetimo, većinom glasova članova NPS-a tačka u kojoj je trebalo da se raspravlja o predlogu izmena gimnazijskih programa, skinuta je sa dnevnog reda poslednje sednice. U Zavodu za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja ne kriju iznenađenje zbog ovog poteza, jer je samo sedam dana ranije od njih traženo da dostave Savetu tekst važećeg programa, sa naznačenim predloženim izmenama i obrazloženjima.
I predsednica NPS-a kaže da je iznenađena takvim razvojem događaja i da „nije uspela da ubedi svoje kolege da su neophodna usaglašavanja sa reformisanim programom osnovne škole“.
– Pitanje je bilo zašto diskriminišemo ostale učenike, dakle one koji upisuju srednje stručne i specijalizovane škole, jer i oni dolaze iz reformisane osnovne i ulaze u nereformisanu srednju školu – objašnjava Radunovićeva.
I dok Gordana Mijatović poziva članove Saveta da „pokažu odgovornost“ za generaciju učenika koja će u gimnaziji provesti naredne četiri godine, Desanka Radunović kaže da to „nije fer“.
– Ovi programi, koji treba da se primenjuju u školskoj godini koja počinje 1. septembra, trebalo je da stignu u NPS barem početkom ove kalendarske godine, ako ne i ranije. Prema zakonu, školski program se donosi najkasnije dva meseca pre početka školske godine u kojoj će početi njegova primena. Škole bi trebalo da budu upoznate sa izmenama programa na vreme, da bi svoje planove rada usvojile do kraja juna, kako zakon nalaze. Očigledno je da se ovim krši zakon – upozorava Radunovićeva.
Promene nisu kozmetičke
Gordana Mijatović odbacuje kritike da su izmene programa za gimnazije rađene neozbiljno i neodgovorno. Ona podseća da su svaku od komisija za određene predmete činili univerzitetski profesori sa katedri za dati predmet, profesori koji te predmete predaju u gimnaziji i savetnici Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, ako „pokrivaju“ matičnu oblast. Sem toga, Ministarstvo prosvete je prosledilo spisak profesora iz gimnazija koji su prošli dodatne metodičko-didaktičke obuke o novim metodama rada, koji su takođe bili u komisijama. Mijatovićeva tvrdi da izmene u programima nisu „kozmetičke“ i da je ceo posao, iako u kratkom roku, rađen stručno i ozbiljno.
Autor: V. Andrić
