Manja odeljenja neće biti ugrožena: Zoran Kostić
Zoran Kostić, pomoćnik ministra prosvete i nauke, o efektima racionalizacije u obrazovanju
Beograd – U obrazovnom sistemu Srbije trenutno ima 2.682 zaposlena bez punog fonda časova. Početkom septembra prošle godine bilo ih je 4.887, uključujući i neraspoređene iz dve prethodne školske godine, ali je zahvaljujući procesu raspoređivanja, 2.205 zaposlenih dopunilo normu časova
– Početkom ove školske godine bilo je i 158 tehnoloških viškova bez ijednog časa, ali da je do sada raspoređeno 58 zaposlenih sa punim radnim vremenom, i to na upražnjena mesta onih koji su u međuvremenu otišli u penziju. Do sada je otpremninu dobilo 185 zaposlenih, koji su u potpunosti ostali bez norme i njihova radna mesta su ugašena – sumira za Danas rezultate racionalizacije u obrazovanju Zoran Kostić, pomoćnik ministra prosvete i nauke.
On ističe da će Ministarstvo nastaviti racionalizaciju kroz smanjivanje broja odeljenja, broja zaposlenih i mrežu škola do 2014. godine, kada se prelazi na nov sistem finansiranja „po glavi“ učenika.
– U međuvremenu se rade kapitacione formule. Odabrano je 16 opština koje rade na razvijanju tih individualnih formula. Biće ih više, kako bismo obuhvatili sve slučajeve koji nam prave probleme, kao što su, recimo, odeljenja u kojima se školuju učenici pripadnici nacionalnih manjima ili odeljenja sa malim brojem đaka. Ne želimo da takve škole budu ugašene. Nadamo se da će formule biti gotove do kraja ove godine, kako bismo prešli na pilot program po njima – kaže Kostić i dodaje da će prelaskom na nov sistem finansiranja broj tehnoloških viškova možda biti veći, ali će Vlada obezbediti sredstva za socijalni program.
Objašnjavajući kakve novine donosi sistem finansiranja prema broju učenika, naš sagovornik ističe da će se i ubuduće deo sredstava za obrazovanje obezbeđivati iz republičkog budžeta, a da će deo rashoda škola pokrivati lokalne samouprave.
– Iznos sredstava koje će škola dobiti po učeniku iz budžeta ne može biti jedinstven i prevashodno će se razlikovati prema nivou obrazovanja i prema postojećim specifičnostima, imajući u vidu razlike između obrazovnih ciklusa (pripremni predškolski program, osnovno i srednje obrazovanje), ali i razlike koje postoje unutar samog obrazovnog ciklusa. To konkretno u osnovnom obrazovanju znači da će iznos sredstava, koje će škola dobiti po učeniku koji pohađa nastavu od petog do osmog razreda, biti veći od iznosa koji se dobija po osnovu učenika koji pohađaju nastavu od prvog do četvrtog razreda. U srednjem obrazovanju iznos sredstava koje će škola dobiti zavisiće od složenosti nastavnih planova i programa i od nastavnog procesa u pojedinim oblastima srednjeg stručnog i gimnazijskog obrazovanja – navodi Kostić.
On naglašava da novi sistem finansiranja neće ugroziti opstanak škola u opštinama u kojima je razuđena mreža obrazovnih ustanova i gde postoje brojna izdvojena odeljenja sa malim brojem učenika.
– Iako je broj upisanih učenika prvenstveni osnov za izračunavanje iznosa budžetskih sredstava koja će biti transferisana za finansiranje škola, neophodno je uključiti i stepen ekonomskog razvoja lokalne samouprave, gustinu naseljenosti, kvalitet puteva, nastavu na jezicima manjina, kao broj učenika za koje se donosi poseban individualni obrazovni program – kaže Kostić.
Dobit za škole
Na pitanje šta novi sistem finansiranja znači za određenu školu, Kostić kaže da to znači veću fleksibilnost u upravljanju sredstvima na nivou škole i mogućnost ulaganja dela dobijenih sredstava iz budžeta u razvojne programe, u skladu sa prioritetima i specifičnostima same škole. S druge strane, novi sistem finansiranja podrazumeva veću odgovornost predstavnika lokalne samouprave i direktora škole u cilju unapređenja obrazovnog procesa i dostizanja postavljenih standarda.
DANAS
