Prilikom ocenjivanja škola savetnici će razgovarati i sa đacima
Detaljno spoljašnje vrednovanje kvaliteta rada u školama, koje je nedavno počelo prvo u beogradskim, a onda i u školama širom Srbije, naišlo je na odobravanje onih koji jedva čekaju da nadzornici pokucaju na vrata kuća znanja, ali i sumnjičave komentare radoznalaca koji bi da znaju „kakva je to provera ako se unapred najavi?”.
Da bi uopšte počelo spoljašnje vrednovanje škola, temeljne pripreme krenule su još na jesen 2009. godine, formiranjem posebne komisije od 30 stručnjaka koji su definisali standarde i istovremeno se obučavali za vrednovanje.
– Standarde kvaliteta rada obrazovno-vaspitnih ustanova smo mi uradili, nismo ih prepisali. Najvažnije i najteže je bilo definisati oblast nastave i učenja. Posle prve verzije dokumenta ušli smo u sedam osnovnih i tri srednje škole da to probamo. Nakon analize podataka, kritike ovdašnjih i stranih eksperata, napravljen je završni nacrt koji je išao Nacionalnom prosvetnom savetu na usvajanje. Dokument je promovisan u decembru 2010. godine, a njegove dve osnovne funkcije jesu da prikaže realno stanje u školama i motiviše da se unaprede boravak i rad u kućama znanja. Sve je rađeno pod budnim okom stručnjaka i konsultanata iz Holandije, Škotske, Engleske i Nemačke, koje su članice Evropske konferencije inspektorata – SICI (The Standing International Conference of Inspectorates), čiji je član i Srbija nedavno postala – objašnjava za „Politiku” Gordana Cvetković, načelnica Školske uprave Beograd.
Na putu ka aktuelnom vrednovanju, kojim će biti obuhvaćene sve osnovne i srednje škole, izrađen je pravilnik koji reguliše spoljašnje i unutrašnje ocenjivanje škola. Zašto je on važan?
– Zato što se njime prvi put dodatno uređuje i samovrednovanje škola, a pre njega se to radilo na osnovu samo jednog člana zakona – kaže Cvetkovićeva.
Napravljen je i priručnik u kojem su sabrane procedure, formulari, standardi… sve što je potrebno prosvetnom savetniku za ocenjivanje škola. Na osnovu tog priručnika i pravilnika osmišljena je obuka koju su prošli svi prosvetni savetnici u Srbiji, a ona je završena ovog meseca.
– Napravljena je i baza podataka u kojoj se čuvaju ocene i izveštaji iz škola koje su vrednovane. Ta baza će biti dobar oslonac za planiranje sledećeg ciklusa vrednovanja. U njoj će crvenom bojom biti obeležene škole koje su dobile vrlo slabe ocene koje će savetnici posećivati češće nego što je predviđeno. A predviđeno je da se ciklus provere ponavlja na pet godina. Podaci iz ove baze će posebno pomoći donosiocima odluka u obrazovanju da vide koje škole u kojoj meri ispunjavaju standarde i da sistemski deluju – pojasnila je za naš list Marija Krneta, prosvetni savetnik u Školskoj upravi Beograd.
Kako ocenjivanje škola izgleda na terenu?
Za sada je formirano pet timova prosvetnih savetnika Ministarstva prosvete i nauke. U timovima se nalazi i po jedan savetnik Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja. Ti ljudi su već stekli iskustvo u ocenjivanju škola, jer su više puta prošli kroz proces spoljašnjeg vrednovanja – prvo u okviru pilot-projekta, a zatim u toku obučavanja novih savetnika.
Pravo spoljašnje vrednovanje prvi put je obavio tim Školske uprave Beograd u Osnovnoj školi „Karađorđe”. Tamo su savetnici dva dana prisustvovali časovima kod različitih nastavnika, proveravali dokumentaciju, planove i programe rada, razgovarali sa zaposlenima, đacima i roditeljima.
– Dok je vrednovanje bilo na nivou pilot-projekta zadatak direktora bio je da odabere učenike i roditelje sa kojima ćemo razgovarati. Ovoga puta nije bilo tako. Dva dana pred dolazak u školu tražili smo da u grupi dece budu učenici pod rednim brojem 14 u dnevniku, po tom principu odabrali smo i roditelje da bismo dobili što objektivnije rezultate. Intervjuisali smo đake koji postižu različit uspeh, i roditelje koji sa ovom školom imaju različita iskustva – kazala je Cvetkovićeva, dodajući da je obaveza savetnika da školi najave posetu četiri nedelje ranije, obave pripremni sastanak sa direktorom i preciziraju kada će razgovarati sa decom i roditeljima, jer se njihovo vreme i obaveze i te kako uvažavaju.
Što više nastavnika savetnici vide na delu, imaće precizniju sliku kvaliteta rada škole, a minimalno moraju da posete 40 odsto predavača na časovima. Svrha vrednovanja nije kažnjavanje nego unapređenje rada u školama, ali sankcije neće izostati u kućama znanja gde i posle predviđenog roka ne bude popravljen nivo ostvarenosti ključnih standarda ocenjenih jedinicom ili dvojkom.
Ključni standardi su najvažnijih deset među najvažnijima. I oni moraju biti vrednovani ocenom tri ili četiri, da ne bi škola „crvenela” u bazi podataka.
– Skala ima četiri ocene – od jedan do četiri. Ne slučajno. Kad je na skali i ocena pet, lako se pribegava sredini, odnosno oceni tri. Upravo to smo hteli da izbegnemo. Kad je skala četvorostepena ocene su povoljne ili nepovoljne – razjasnila je Gordana Cvetković.
Milenija Simić-Miladinović
