Школа „Милан Петровић” у Новом Саду
Шеснаестогодишња ученица специјалне школе за Основно и средње образовање „Милан Петровић” у Новом Саду, не користи чуло говора и слабо су јој покретљиви прсти. Ипак, то је није спречило да заслужено добије титулу најбољег ученика генерације. Ова изузетна ученица са професорима комуницира искључиво путем рачунара уз помоћ прилагођене „робустне” виртуелне тастатуре која олакшава куцање текста особама са отежаном моториком шаке. Рачунар је њен прозор у свет, средство да изрази богатство свога ума и душе. Захваљујући њему, ова девојчица одговара на професорска питања, ради контролне задатке, пише домаћи, па чак и поезију.
Ученици ове јединствене школе имају музичку учионицу у којој, уз помоћ сензора, свирају одређене инструменте.
– На овом месту деца која имају моторичке сметње уз помоћ батеријских лампи покрећу инструменте и формирају прави мали оркестар. Чак и ако дете не може да држи лампу у руци ми је закачимо за одређени део одеће и оно може да свира – објашњава Мирјана Исаков, координатор за наставу у овој школи која броји око 1.200 ђака и корисника.
Ова установа поседује многобројна помагала која олакшавају социјализацију деце, па тако у центру за асистивне технологије ђаци уче уз помоћ „паметне” табле осетљиве на додир, Брајевог штампача, камере за визуелно праћење предавача за глуве и наглуве особе које читају с усана, звучне тастатуре која откуцава изговорено, програма за ишчитавање екрана…
Ова помагала школа је добила пишући пројекте, али и уз помоћ Покрајинског секретаријата за рад, запошљавање и равноправност полова, који их је повезао са Аустријском развојном агенцијом која је донирала велики број уређаја.
Ова врста технолошких помагала корисна је ученицима, али и особама са сметњама у развоју које трагају за радним местом.
– Како би се нека особа са сметњама чула вида запослила неопходно је да јој се радно место на одређен начин прилагоди, а то је могуће само уз помоћ „асистивних” технологија (које олакшавају живот људима са посебним потребама). Тако смо, у сарадњи са одређеним стручњацима дошли на идеју да оснујемо институт који би у нашој земљи развијао ову технологију. Многи од ових уређаја немају своју верзију на српском језику. Тешко су доступни на нашем тржишту, а цена им је превисока. Понекад су двоструко скупљи него у иностранству. Будући да имамо сопствене стручњаке са завидним степеном знања, већина уређаја које користимо могла би да се производи у нашој земљи и да буде прилагођена нашим корисницима – истиче наша саговорница.
Баш из тог разлога, у септембру 2011. године, основан је Биодата институт који ће се бавити развојем помагала која подижу квалитет живота особама са посебним потребама.
Информатичар Александар Арсенин, управник овог Института, истиче да ова установа тренутно окупља 70 еминентних стручњака за области електронике, роботике, информатике, психологије…
– Покушаћемо да са домаћим стручњацима, технологијом и могућностима за производњу, добијемо опрему која ће се производити у нашој земљи и самим тим ће бити до десет пута јефтинија од уређаја које данас набављамо у иностранству. Тиме ћемо омогућити доступност ове опреме појединцима, али и специјализованим школама. Такође, развијаћемо и конкретан социјални програм подршке породицама – објашњава Арсенин.
Овај пројекат ујединиће Биодата институт, Друштво информатичара Србије, новосадски Факултет техничких наука и специјалну школу „Милан Петровић”. Новоосновани институт је непрофитна организација, коју подржава Влада Србије, а биће смештен у једној од зграда школе „Милан Петровић”. Новац за конкретне пројекте удружење ће прикупљати од донатора.
Већина пројеката је већ спремна, а следеће године ће многи од њих угледати светлост дана.
Сарадници института, између осталог, тренутно раде на развоју система за слепе и слабовиде који омогућава симулацију говора у текст и обрнуто. Професори одсека за роботику развијају робота за рад са децом са церебралном парализом.
– План је да 2012. године промовишемо домаћег „Тобија”, сложен уређај који, између осталог, може да послужи особама са потпуном парализом. Уз помоћ камере овај уређај, између осталог, прати покрете мишића лица, пре свега очију и сигнализира да је до покрета дошло и шта он може да значи. Осим тога, у плану је израда домаћег Брајевог дисплеја, као и низа стимулационих склопова и интерфејса за управљање рачунарском опремом и окружењем – најављује Арсенин.
Ј. Попадић
