Ruski jezik uči 63.000 đaka. Jezik Tolstoja i Puškina daleko iza engleskog, nemačkog, francuskog
NEKADA neprikosnoven u nastavnom programu, ruski jezik danas u Srbiji uči tek svaki deseti osnovac. Nastavu o jeziku Tolstoja i Puškina, koju pohađa 63.000 đaka, daleko su iza sebe ostavili ”moderniji” – engleski, nemački i francuski jezik.
Ovo je razlog za reakciju ambasadora Rusije Aleksandra Konuzina, koji je, primajući Orden svetog Save, javno izrazio zabrinutost ”zbog informacija o ukidanju časova ruskog jezika u školama”.
Ruski, koji je do osamdesetih godina suvereno vladao školskim klupama, već godinama je ”zakucan” na dno ”standardnih” stranih jezika koji se predaju u srpskim školama. Manje popularni od njega samo su španski, italijanski i grčki, koje ”nudi” svega nekoliko osnovnih škola. Govor ”sestre sa istoka”, međutim, i dalje je najpopularniji među osnovcima nekoliko gradova u Srbiji – Kosovskoj Mitrovici, Zaječaru, Požarevcu…
Oseku nastave ruskog jezika u Ministarstvu prosvete pravdaju slabim interesovanjem dece.
UČE PRIVATNO MEĐU Srbima ponovo se budi interesovanje za učenje ruskog, tvrde u privatnim školama. Oni objašnjavaju da se pre samo sedam-osam godina ovaj jezik smatrao gotovo egzotikom, dok se za njega danas interesuju sve generacije.
– Nije mali broj ni onih koji na pitanje zašto žele da nauče ruski odgovaraju jednostavno – engleski je potreba, ruski zadovoljstvo – kažu u školi ”Verba plus”.
Koji će jezik biti u ponudi neke škole, kako objašnjavaju u Ministartvu prosvete i nauke, zavisi od više faktora. Osim interesovanja đaka, važno je i da škola ima zaposlenog nastavnika koji može da predaje neki jezik. Nijedan profesor, tako, ne može da ostane bez posla, sem ukoliko za jezik koji predaje vlada slabo interesovanje među decom.
Filološka gimnazija u Beogradu svake godine upiše jedno ”rusko” odeljenje od 21 učenika. Manji deo svršenih osnovaca, međutim, opredeljuje se za učenje baš ovog jezika. Ostala mesta popunjavaju deca koja su ruski izabrali kao rezervnu varijantu ukoliko ne preskoče crtu za učenje popularnijih, engleskog ili francuskog.
– Primetno je da ovaj jezik uči mali broj dece u osnovnim školama – kaže direktor Filološke gimnazije Duško Babić. – Nezainteresovanost dece za ovaj jezik danas je nešto manja nego ranijih godina i smatram da će ovaj broj učenika opstati i ubuduće.
Babić napominje da je veoma loše što je srpska kulturna politika razvnodušna prema ruskoj kulturi i kaže da je učenje mladih generacija ruskog jezika potreba našeg društva.
Večernje novosti
