И ова школска година у средњим школама почеће са застарелим уџбеницима, иако се већ годинама указује на застарелу терминологију која се у њима користи. Ученици због тога испаштају, јер усвајају термине који су одавно превазиђени, а искључиво од професионалности професора зависи колико ефикасно и модерно знање ће ђаци добити.

У средњим школама и даље се користи књига из психологије из ’92 године у којој се спомињу термини кретен, дебил и идиот за категоризацију особа са интелектуалним тешкоћама, иако их је светска здравствена организација одавно избацила из употребе.

Завод за издавање уџбеника понудио је прошле године модернизовану књигу из психологије, али само од професора зависи да ли ће се одлучити за нови или стари уџбеник.

„Постоји неколико десетина уџбеника који су издати чак пре неколико деценија. Неки од њих могу се још увек користити или бар делови тих уџбеника. Професори се сналазе на различите начине да ли га користе као додатно средство или као основно средство, али су ученици ти који су ипак највиталнији део система. Заједно са својим професорима користе нека новија или уџбеник другог издавача, хвала богу има их пуно на тржишту, али је проблем када то није само један уџбеник што је чест случај за поједине смерове ако ученик мора да користи два или три, што је одговарајући број, или ако мора да користи 15“, каже Петар Виђикант начелник Јужнобачког округа за образовање.

Један од проблема код уџбеника је коришћење застареле терминологије, али и родних стереотипа. Тако се деца уче да су медицинске сестре само жене, а лекари искључиво мушкарци. Нигде се не спомињу особе са инвалидитетом, као ни особе са другачијом бојом коже, док се хомосексуалност спомиње уз термине психички поремећај или хормонски поремећај.

Отуда и не чуди податак да је 60 одсто средњошколаца хомофобично и што сматрају да припадници сексуалних мањина заслужују батине. Сличан став имају и према Ромима, за које сматрају да им није место у школама јер нису способни за учење.

„Уџбеник као специјална књига намењен за учење поред своје функције да дете из њега треба да научи, има и своју васпитну улогу. Али у целом ланцу васпитања, моје лично мишљење је да је он негде при дну, да он може да помогне, али само да надогради оно што се стиче на други начин. Његова васпитна улога је битна, али не толико да би могао да утиче на ученике ако су остале ствари почевши од породице, наставе, медија, друштва у целини, добре, онда уџбеник не може да поквари дете“, напомиње Зорана Лужанин из Националног просветног савета.

Реформу средњег образовања је неопходно што пре реализовати, а уџбенике прилагодити променама у науци, технологији и друштву у целини.

„Ја се искрено надам да ћемо у наредном периоду решити бар један део проблема, наравно не све, али оно што је најбитније да уџбеници морају бити разумљиви, да буду у складу са временом и да пруже ученицима ефикасно знање“, додаје Виђикант.

Сви саговорници се слажу да знање ученика не би требало да зависи само од воље и професионалности професора, већ и држава мора да заузме јасан став по питању образовања младих које ће бити у складу са временом.

РТВ