СУДИЈА КОЈИ ЈЕ ЕКСПРЕСНО ОСУДИО НИН ОДУГОВЛАЧИО ДА ЗАШТИТИ УЗБУЊИВАЧА?

 

Пресуду у случају „Небојша Стефановић против недељника НИН“ донео је судија Слободан Керановић, и то у рекордном року од месец дана, у корист Стефановића. Исти судија је, међутим, крајем 2015, према подацима које је објавила Пиштаљка, одуговлачио са судском одлуком о додељивању заштите узбуњивачу.
Ради се о случају професора Бранка Гардашевића (члан ГСПРС НЕЗАВИСНОСТ), који је 2013. Агенцији за борбу против корупције пријавио руководство Факултета за спорт и физичко васпитање због склапања штетних уговора и незаконитог издавање тренерских диплома.
Агенција је Гардашевићу доделила статус узбуњивача и упозорила декана Факултета да ће свака штетна мера бити сматрана одмаздом. Убрзо након тога, он добија отказ.
У међувремену је донет Закон о заштити узбуњивача, а како наводи портал Пиштаљка Гардашевић је на основу тог закона тражио да га врате на посао.
Судија Вишег суда у Београду Слободан Керановић у року од два дана доноси решење којим одбија Гардашевића.
На ово решење он је уложио жалбу Апелационом суду, који је утврдио да Виши суд није проверио наводе да одмазда и даље траје, односно да декан Факултета одбија да Гардашевића врати на посао.
Предмет се враћа у Виши суд, а 2015. уредник Пиштаљке Владимир Радомировић наводи да Керановић одуговлачи с доношењем одлуке о овом предмету.
У међувремену, пошто је на факултету дошло до промене декана, Бранко Гардашевић враћен је на посао.

Пресуда Вишег суда у Београду, према оцени новинарске и медијске заједнице, представља забрињавајућу поруку медијима шта може да им се догоди ако негативно пишу о државним функционерима.
Запрепашћени смо тврдњом судије Слободана Керановића да новинарски став о политичкој одговорности једног министра у Влади Србије спада у „недопуштене“, „неистините“ и „недозвољене информације“, указује се у заједничком саопштењу.
Новинарска и медијска заједница забринута је за слободу изражавања у Србији, ако се оштра критика рада министра, образложена у реченицама у којим новинарка Сандра Петрушић прави јасну разлику између изричитих тврдњи и претпоставки, на суду проглашава за „недозвољену информацију“.
Како новинару може бити „недозвољено“ оно што му је посао: да прикупља информације и да на основу прикупљене грађе сугерише могуће закључке?
Новинарска и медијска заједница сматра веома збуњујућим и контрадикторним то што судија Керановић у пресуди признаје да суд „није могао, а није био ни надлежан да утврђује ко су организатори догађаја у Херцеговачкој улици“, али ипак додаје да је исти суд „свакако утврдио да су неистините информације да је тужилац (односно Небојша Стефановић) био организатор, учесник и помагач“ рушења у Херцеговачкој улици.
Веома смо радознали како ће се о тако експлицитној презумпцији невиности министра изјаснити Апелациони суд који ће о овој пресуди одлучивати у другостепеном поступку, по жалби НИН-, додаје се у заједничком саопштењу и пита да ли је тужилаштво које води истрагу обавештено о изричитом ставу судије, и хоће ли тај став утицати на истрагу?
Разграничење између критичког става и чињеничне тврдње главно је питање овог спора. Новинарска и медијска заједница се нада да ће се Апелациони суд темељније од Вишег суда посветити овој дилеми, која је једно од главних попришта битке за слободу мишљења у целом свету.
Заједничко саопштење потписују Удружење новинара Србије (УНС), Независно удружење новинара Србије (НУНС), Асоцијација медија, Независно друштво новинара Војводине (НДНВ), Асоцијација независних електронских медија (АНЕМ), Пословно удружење Локал преш и „Славко Ћурувија“ Фондација.