dnevnik

Ученике, од првог септембра, очекује строже санкционисање бежања са часова. Допунама Закона о основама образовања, од дозвољених 35, граница се враћа на 25 неоправданих изостанака. Савезништво родитеља и ученика у оправдавању изостанака – краткорочна корист, дугорочна штета.

Захваљујући допунама Закона о основама образовања, бежање са часова од првог септембра строже ће се санкционисати.

Кажњавање ученика до сада је било могуће само уколико, поред тога, постоје још неке повреде ученичке дужности. Тако се дошло до поражавајуће статистике: сваки ученик, само у једном полугодишту, у просеку је изостајао скоро три радне недеље.

„Бежи са часова, али не прави друге проблеме – и нико ти ништа не може“, била је девиза коју су брзо усвојили и основци и средњошколци. Ту рупу у закону открили су и користили не само лоши, већ и одлични ученици.

„Ми смо имали случајеве да ученик има две стотине изостанака да заврши разред, а по свим оним мерилима, основну дужност, редовно похађање наставе, нису испуњавали“, каже Светлана Јевдоксић из Десете београдске гимназије.

Сада ће, међутим, критеријуми бити строжи. Од дозвољених 35, граница се враћа на 25 неоправданих изостанака.

„Не чека се велики број неоправданих часова или чињења лакших повреда да би се реаговало. Напротив, чим се примети да дете не долази већ после пет часова то је знак за узбуну, врши се анализа шта је, а ако се утврди да су неоправдани, онда се изричу одговарајуће мере“, каже министар просвете и науке Жарко Обрадовић.

„Укор директора, укор наставничког већа пребацивање детета из школе у школу уз сагласност родитеља и сагласност школе, а на нивоу средње школе имамо и удаљење из школе као крајњу меру“, наводи министар Обрадовић.

И до ниже оцене из владања, која ће утицати на општи успех ученика, долазиће се брже, након покретања васпитно-дисциплинског поступка.

 

Izostanci-1.jpg

Поједини професори, међутим, тврде да се у школама зазирало од таквог поступка, јер се није знало како га и под којим условима спровести. Неопходно је, тврде, донети правилник о васпитно-дисциплинском поступку који би био путоказ када и како кажњавати ученике.

Штетно савезништво родитеља и ученика

„Постоји правни вакуум између закона и онога што треба спровести у пракси. Зато се избегавало да се ученику смањи оцена из владања и ми смо имали ситуацију да су сви имали пет из владања, а знамо какви су проблеми били у школама“, каже Јасмина Станковић из Форума београдских основних школа.

Да је Закон једно а пракса друго, подсећају и психолози опомињући пре свега на још једну велику препреку – савезништво родитеља у изостајању ученика.

„Мислим да је неопходно његово поштовање и позивање родитеља на одговорност и стављање до знања родитељима, било је тога да не иду деца на час, јер нису спремна и родитељ им оправда“, каже психолог Милена Опарница.

„Да иза овога стоји једно позивање на одговорност, јер ако родитељ сада научи дете одговорности онда је дугорочна добит, а ако оправдавање уђе у васпитни стил, онда је добит тренутна, а штета дугорочна“, наводи Опарница.

Штету ће видети, тврде, када им деца упишу факултет где се, према Болоњи, захтева присуствовање предавањима. Они који су бежали са часова, касније теже прихватају и друге обавезе, па би кад се запосле, могли да имају проблем да радно место и задрже.

РТС