После стеченог високог образовања у иностранству, стручњаци се, по повратку у Србију, суочавају са дуготрајном и скупом процедуром нострификације страних диплома.
После деценије у којој су млади стручњаци масовно одлазили у иностранство и оне после ње у којој су се власти заклињале да ће учинити све да их врате у земљу, резултат је прилично поражавајући.
Од пар стотина хиљада, колико се процењује да је напустило Србију, број високообразованих који су се вратили мери се, у најбољем случају, стотинама. Међу њима има и оних који су се после завршених студија у иностранству вратили у Србију, али само на кратко – и онда опет отишли.
Одлуци да заувек напусте земљу доприноси сложена процедура признавања диплома стечених на страним универзитетима.
Иако иза сваке дипломе стоји велики труд и рад. Уколико сте власник неке дипломе исписане на страном језику, њено признавање коштаће вас додатног труда и нервирања, а често, нажалост, и разочарања.
„У Америци сам магистрирала на Државном универзитету Мичиген. Овде сам преко пола године покушавала да нострификујем ту диплому и нисам успела“, каже Јована Ружичић.
Она наводи да је радила у државној фирми и примала плату као да је завршила само средњу школу, а не два факултета и магистратуру.
„Морам да кажем да стране компаније без великих проблема запошљавају те људе, иако немају нострификовану диплому, уколико имају одговарајуће вештине, док са домаћим фирмама то није случај“, каже Драган Ђукић из Националне службе за запошљавање.
Без механичког копирања страних решења
Повратници кажу да се током тог времена тање не само живци већ и новчаник.
„Ја сам дипломирала и докторирала на Бечком универзитету. Нострификација је трајала 14 месеци, докторске дипломе нешто дуже, а све то коштало је око две хиљаде евра“, каже Бојана Огњановић.
Ако је за утеху, такве проблеме имају и неке европске државе због става да дипломе стечене у иностранству нису довољно добре као домаће. Хрватска је, међутим, тај проблем решила, а видљиви су и позитивни ефекти.
„Примера ради, у односу на нострификацију која је трајала годину дана, данас траје два месеца, коштала је 400 евра, данас кошта 40 евра. Статистика показује да се број захтева за ностификацију повећава“, каже Сандра Тодорић из Министарства образовања Хрватске.
Оценити нечије знање и упоредити студије различитих факултета није лако, кажу надлежни и најављују нови правилник о признавању диплома ради запослења.
„Нећемо да радимо административно да копирамо нека решења из Европе, већ радимо са представницима академске заједнице. Због тога посао иде мало спорије. Очекујем наредних месеци да ће посао бити завршен“, каже Радивоје Митровић из Министарства просвете и науке.
Према истраживању Студентске уније, петина студента након усавршавања у иностранству планира да се врати у Србију, док је трећина неодлучна.
РТВ
